• Početna strana
• Kontakt
• English language

• Početna
• Informacije
• Sve o...
• Aktivnosti
• Press servis
• Kontakt

Modoš - Jaša Tomić

Čitaj dalje tekst >>>
Monografiju je za svoje parohijane napisao Prota Ivan Aleksić, tadašnji paroh u Jaši Tomiću (Modošu).
Čitaj dalje tekst >>>

KUD "Dr. Borislav Jankulov"

Čitaj dalje tekst >>>

Traganja

• Linkovi ka svim tekstovima

Saveti

Poslovna žena
Stručnjaci Instituta za javno zdravlje
Čitaj dalje tekst >>>

Kultura

Politika
Ukoliko se hitno ne nađu sredstva
Čitaj dalje tekst >>>
Blic
Stručna komisija Skupštine Beograda
Čitaj dalje tekst >>>

Zanimljivosti

Mondo
Kada birate destinaciju za putovanje
Čitaj dalje tekst >>>
Mondo
Jedan student iz Velike Britanije
Čitaj dalje tekst >>>

Sport

Danas
Vaterpolisti reprezentacije Srbije
Čitaj dalje tekst >>>
Politika
Fudbaleri Zvezde stigli u kompleks „Avita”
Čitaj dalje tekst >>>

Svet

Izraelu preti smrtonosan zemljotres

Građanski list
Izraelsko ministarstvo zdravlja
Čitaj dalje tekst >>>

Papa i patrijarh održali zajedničku liturgiju u Vatikanu

Blic
Papa Benedikt i vaseljenski patrijarh Vartolomej
Čitaj dalje tekst >>>

Anketa

Kursna lista

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza za Jašu Tomić

Oglasi

NOVI KONKURS FONDA ZA RAZVOJ VOJVODINE
ZA DUGOROČNO KREDITIRANJE
Čitaj dalje tekst >>>

Savet MZ Jaša Tomić

U sredu, 20.05.2008. godine održana je XIV redovna sednica Saveta mesne zajednice
Čitaj dalje tekst >>> Postavite pitanje za Savet mesne zajednice
Čitaj dalje tekst >>>

Sve o kulturi, sportu i svemu zanimljivom u našem mestu i okolini

9. February 2008.

JAŠA TOMIĆ U DATUMIMA 1856 - 1922

• 23. oktobra 1856. godine rođen u Vršcu od oca Nikole i majke Sofije, rođ. Pavlović – Kordin
• 1871. godine u Vršcu učestvovao s Lazom Nančićem na poslednjoj Skupštini ujedinjene omladine srpske
• 1875. Izbija ustanak u Hercegovini i Jašina želja za da se narod oslobodi Turaka – ilegalno se prebacio u Bosnu želeći da se priključi ustani
• 1876. godine izbija srpsko-turski rat. Jaša se prijavljuje u srpsku vojsku, ali on i 5 dobrovoljaca bivaju odbijeni
• 1881. godine na novosadskom zboru Srpske narodne slobodoumne stranke u ime Nove omladine istupa sa zahtevom da se Miletićev Bečkerečki program dopuni “pitanjem hleba”
• 1881. godine Tomićeva porodica se seli u Beograd, a do tada je uveliko već pisao i sarađivao u istaknutim listovima na nemačkom jeziku “Građanin” u Vršcu, novosadskoj Straži, češkom Čadaš Hlas Lidu.Kada je prešao u Beograd postao je stalni saradnik radikalske Samouprave
• 1883. Uoči izbijanja Timočke bune glavni teret izdavanja Samouprave preuzima Jaša Tomić
• 24. jula 1884. postaje urednik Srpskog kola
• krajem 1884. godine Jaša se ženi s ćerkom Svetozara Miletića Milicom
• početkom 1885. Jaša postaje urednik “Zastave”
• 1885. Liberali pokreću list Branik otpočinje sukob između Branika i Zastave , odnosno Miše Dimitrijevića i Jaše Tomića .
• 1889. Objavljuje se Prva reč pred sabor kojom se nisko proziva Tomić u vezi supruginog devojačkog pisma. Dolazi do otvorenog sukoba Dimitrijević – Tomić
• 1890. ( Tucindanska tragedija ) Jaša Tomić ubija 4. Januara Mišu Dimitrijevića na železničkoj stanici u Novom Sadu, kao posledica nečasne i amoralne afere protiv njegove supruge, i potom se prijavljuje policiji.
• 29. maja 1891.
Nakon presude prvostepenog suda na doživotnu robiju, a potom presude drugostepenog na 15 godina, trećestepeni Kasacioni prekvalifikovao je delikt Tomića i doneo konačnu presudu na 6 godina robije i 5 godina gubitka građanskih prava. Kao olakšavajuću okolnost Sud je uzeo da je optuženi branio porodičnu sreću. Tomić je izdržavao kaznu u ugarskoj kaznioni u Vacu – od juna 1891 do aprila 1896.
• 1892. Novosađanka Amalija Stratimirović prikupila je 3.000 potpisa žena i podnela zahtev da se Tomić oslobodi jer je branio čast svoje žene.
• 1894. Jaša Tomić odbija da podnese u zatvoru molbu za pomilovanje zbog uzornog vladanja kako bi bio oslobođen izdržavanja kazne
• aprila 1896. Tomić se vraća u Novi Sad gde ga dočekuju mnogobrojne pristalice
• 1897. Jaša Tomić ponovo preuzima rukovođenje Zastavom
• 1897. Sopstvenim sredstvima pokreće mesečnik Zemljoradnički prijatelj
• 1911. Tomić sa suprugom osniva časopis “Žena” koji, osim za vreme 1. Svetskog rata, izlazi sve do 1922. godine
• U Balkanskim ratovima Tomić učestvuje kao novinar i ostaje zapamćen po upečatljivim i profesionalnim izveštajima
• 1912. U Novom Sadu napisao i pripremio za štampu knjigu “Rat na Kosovu i Staroj Srbiji 1912. godine
• februara 1913. Odlazi na front kod Skadra za vreme Drugog balkanskog rata i bio očevidac kada je Esad – paša predao ključeve prestolonasledniku Danilu. Pisao o stoičkoj i dostojanstvenoj patnji crnogorskog naroda i uspesima srpske i crnogorske vojske
• 1913. Piše još dve knjige “Rat u Albaniji” i “Rat u Maćedoniji i Bugarskoj”
• 1914. Tomić biva među prvima uhapšen, a Za vreme Prvog svetskog rata Tomić se, kao istaknuti nacionalista i urednik Zastave, nalazi stalno na udaru austrougraskih vlasti
• 3. Novembra 1918. U Novom Sadu, u susret završetku Prvog svetskog rata, zakazuje zbor radi očuvanja reda i mira u svim srpskim krajevima. Iz “čovečanskih razloga” zamolio je Srbe da pomognu svojim nesrpskim građanima i tom smislu organizovao organe vlasti
• 25. novembra 1918. Na inicijativu Jaše Tomića sazvana je Velika narodna skupština Vojvodine kada je s oduševljenjem aklamacijom odlučeno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.
Na Skupštini je bilo zastupljeno 211 opština i 757 predstavnika. Raskinuta je državopravna veza sa Ugarskom, a Banat, Bačka i Baranja se prisajedinjuju Kraljevini pod vođstvom kralja Petra i njegove dinastije.
Jaša Tomić i Blaško Rajić su stavljeni na raspolaganje srpskoj vladi.
• 1920. Tomić ozbiljno oboleva
• 22. oktobra 1922. Jaša Tomić umire u Novom Sadu u svom skromnom stanu na gvozdenom krevetu
• 24. oktobra 1922. Jaša je sahranjen na Uspenskom groblju kraj svog tasta Svetozara Miletića. Sahrana je bila pompezna, a zabeležili su je mnogi listovi, dok je supruga Milica primila bezbroj telegrama saučešća, među kojima od kralja Aleksandra i Nikole Pašića.

14. December 2007.

„Gestovi pomirenja“ u Zrenjaninu

Sinoć je u maloj sali Kulturnog centra u Zrenjaninu počelo prikazivanje serijala filmova pod nazivom „Gestovi pomirenja“. U naredna tri dana posetioci će biti u prilici da pogledaju trideset kratkih filmova mladih reditelja iz Rusije, Nemačke, Belorusije, Izraela, Estonije, Poljske , Litvanije, Ukrajne, Češke, Turske i SAD, na temu koliko bolno nasleđe iz II Svetskog rata dopire do nas, i koliko smo spremni da kroz gestove pomirenja podržimo inicijativu za razumevanje i pomirenje u jednom otvorenom i kreativnom procesu. Filmovi su nastali pod okriljem Fondacije „Sećanje i budućnost“ Goethe-Instituta koja je i raspisala internacionalni konkurs za kratki na temu pomirenja. Pored Zrenjanina ovaj serial su imali prilike da pogledaju i ljubitelji kratkog filma u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Čačku, Pančevu a ista prilika će biti omogućena i ljubiteljima kratkog filma u Novom Sadu.

U toku prve večeri prikazano je sedam filmova i to: „2800 km od kuće“, „Berlin Diary“, „Mali Petar iz Velikog Bora ili svima Vama dobar dan želim“, „Zov srca“, „Deus ex Machina“, „Frekvencije“ i „I don’t believe in information“. Ono što se nameće kao zaključak nakon odgledanih prvih projekcija je to da se posredstvom ove DVD kolekcije može još jednom doživeti sva umetnička i sadržajna raznolikost radova vrednih pažnje.


Ovaj serial filmova se realizuje u sklopu projekta „Filmovi putuju“ – Nemački filmovi na putu kroz Srbiju 2007. kojeg realizuju Goethe-Institut Beograd sa Jugoslovenskom kinotekom, kulturnim centrima gradova i ostalim institucijama. Pored ovog ciklusa ovaj projekat obuhvata „Retrospektivu filomova Helmuta Kojtnera“, „Stalno u pokretu“ i „Klasici nemačkog tonskog filma“.

Sve projekcije počinju u 20 časova.

R. Zubac

5. October 2007.

Odluke stručnog žirija festivala FETRA 07

Članovi stručnog žirija

Tibor Vajda, reditelj.......................Jovan Grujić, reditelj.....................Branislav Šibul, glumac

Govor je najsavršeniji oblik komunikacije. Dat je samo ljudima. Omogućava najpreciznije saopštavanje misli, ali je istovremeno savršeno sredstvo za stvaranje nesporazuma. Festival FETRA O7 u Jaši Tomiću najbolji je primer za to. Po izboru raznih selektora na Festivalu su se pojavile, bolje rečeno trebalo je da se pojave šest predstava, koje odgovaraju definiciji, prihvaćenoj na sednici Odbora za scensku delatnost Saveza matera Vojvodine. Nešto iz opravdanih, nešto iz ( za mene ) nepoznatih razloga u konkurenciji su izvedene četiri, u svakom smislu veoma različite predstave, očigledno iz razloga što su definiciju „tradicionalno“ selektori tumačili svako na svoj način
Ako je kratka istorija FETRE mogla da stvori tradiciju, onda je to odnos selektora prema ovom festivalu. Pošto se nalazi na listi Saveza Amatera Vojvodine, i tamo treba delegirati nešto. Dok je to bio festival seoskih predstava, zadatak je bio lak. Geografsko poreklo je rešavalo sve dileme. Dovoljan je bio podatak da je predstava „seoska“. Nova koncepcija Festivala zadaje probleme. Selektori smatraju da nisu oni pozvani da taj problem rešavaju. Festival u Jaši Tomiću je poslednji u nizu pozorišnih smotri u Pokrajini tokom godine, pa na njega šalju ono što ostane nakon onih već održanih. Može i tako, ali zašto i čemu? Možda će najavljeni skup predstavnika čelnih ličnosti amaterskih društava Pokrajine i na to dati odgovor. U nedostatku toga, o Festivalu FETRA O7 mogu reći sledeće:
Stručni žiri u sastavu Branislav Šibul, glumac, Jovan Grujić, reditelj i Tibor Vajda, reditelj, za vreme trajanja Festivala u istom prostoru i u identičnim uslovima pogledao je predstave:

LARI TOMPSON, TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI Dušana Kovačevića u izvođenju KUD „Stevan Šalajić“ Vrdnik, u režiji Vanje Hovana,

BURNA NOĆ Jon Luke Karađalea u izvođenju Amaterskog Pozorišta KUD „Brile“ Beočin, u režiji Julijana Ursuleskua,

KAROLININ BOŽIĆ Stefana Likoka u izvođenju Doma kulture „Mihail Babinka“ iz Padine, u režiji Fedora Popova

DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN Petra Popovića-Pecije, u izvođenju Dramskog studija „Luča“ KUD Kruščić, u režiji Fedora Popova.

2.


I jednoglasno je doneo sledeće odluke:


Pohvale za glumačka ostvarenja dodeljuju se:

PAVELU KOŽIKU za uloge u predstavi KAROLININ BOŽIĆ

JANU KOLARIKU za ulogu u predstavi KAROLININ BOŽIĆ

ANI ŠIRKA za ulogu u predstavi KAROLININ BOŽIĆ

NIKOLI BULATOVIĆU za ulogu u predstavi DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN

NATAŠI MINIĆ za ulogu u predstavi DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN


Pohvalu za kostimograsfsko ostvarenje dodeljuje se:
EVI TAUBERT za kostime u predstavi KAROLININ BOŽIĆ

Priznanja za glumačka ostvarenja dodeljuju se:

DEJANU MILOSAVLJEVIĆU za ulogu u predstavi LARI TOMPSON, TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI

JANKU HOLOŠU za ulogu u predstavi KAROLININ BOŽIĆ

JOVANU PAULU za ulogu u predstavi DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN

VESNI JAKOVLJEVIĆ za uloge u predstavi DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN


Priznanje za najbolju režiju dodeljuje se:

FEDORU POPOVU za režiju predstave KAROLONIN BOŽIĆ.


Prikazane predstave žiri rangira na sledeći način:

I mesto: KAROLININ BOŽIĆ

II mesto: DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN

III mesto: LARI TOMPSON, TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI

3.


Za FEDRAS u Malom Crniću, stručni žiri delegira predstave:

KAROLININ BOŽIĆ amatera iz Padine i

DEKAMERON NA SEOSKI NAČIN amatera iz Kruščića.



28. septembar 2oo7
Jaša Tomić


Tibor Vajda


O festivalu
Jovan Grujić, član žirija
Prema obavezi koju smo preuzeli kada smo dolazili na festival „Fetra“ u Jaši Tomiću, mi, članovi žirija, prihvatili smo da poslednje večeri festivala, nakon poslednjeg izvođenja, odlučimo i šta je to najkvalitetnije što smo gledali i da to adekvatno nagradimo prema pravilniku koji propisuje Zavod za kulturu Vojvodine...
Dođe i to poslednje izvođenje oličeno u Dramskom studiju „Luča“, KUD-a „Kruščić“ iz Kruščića. „Luča“ nam se predstavila izvođenjem teksta Petra Popovića Pecije „Dekameron na seoski način“. Kao i predstavu prethodne večeri i ovu je režirao Fedor Popov. Od prvog momenta mogao se prepoznati Popovljev specifičan način kojim počinje da nam priča priču. Početak interesantan, ali sve kasnije ostaje na vrlo slabo razigranom mizanscenu, slaboj upotrebi svetla i zvuka. Što se tiče glumaca ne može im se zameriti na artikulaciji, ali što se tiče ostalih elemenata sve je vrlo slabo razvijeno. Dakle, mogli smo jasno čuti šta govore, ali većim delom predstava je mogla biti izvedena i kao radio drama, glumci sede i pričaju. U nekim momentima je to opravdano, ali postoje delovi koji su prosto vapili za većim razmaštavanjem i pokretom. Komad se sastoji od četiri dela i već kod kraja drugog i početka trećeg dela se stvara žestoki zamor, jer su događaji na sceni suviše monotoni. Osim neke tačno i motivisano izgovorene rečenice, vrlo malo toga što bi moglo da nas pokrene i drži kao gledaoce se događalo na sceni. Osim toga, scenski prostor ograničen je na proscenijum, iako se mogla iskoristiti cela scena što bi vrlo doprinelo predstavi. Mislim da je scenografija nudila i takve mogućnosti. Takođe, upotreba svetla je bila vrlo siromašna i u nekim momentima vrlo nelogična. Ako nam u prvoj sceni sugerišete noć zrikavcima, onda se mogla dočarati noć i adekvatnom upotrebom svetla. Promene između scena pratile su nedoslednosti. Ako se odlučilo da predstavu povezuju u celinu dva anđelka i ako su oni sve što je potrebno donosili i odnosili sa scene, čemu onda pojava scenskog radnika koji nema veze sa predstavom i koji nam sruši iluziju promena. Najkvalitetniji deo predstave je svakako pojava nekoliko glumaca koji su i nagrađeni. Da nije tih nekoliko svetlih tačaka, vrlo teško bismo mogli da okarakterišemo sinoćnji događaj kao predstavu, već pre kao skečeve povezane u celinu.
A sada da se vratim na početak teksta. Dakle, mi smo preuzeli obavezu da nagradimo ono što je najkvalitetnije. Ako ste pratili predstave i razgovore za okruglim stolom, onda ćete razumeti da nam je zadatak bio veoma težak. Ali, ne težak, jer smo se mučili da odlučimo ko je bolji od koga, nego kome dati nagradu, a da je on bilo čime zaslužuje. Kvalitet predstava je bio na vrlo niskom nivou, i po tome kako su sastavljene, a i po tome kako su izvođene. Pošto propozicije nalažu da se odrede prve tri predstave, mi smo to i učinili, ali treba reći da jedino prvonagrađena i donekle drugonagrađena predstava zaslužuju da budu rangirane. Ostale nagrade: za glumu, kostim, režiju, su dodeljene, jer je žiri smatrao da su zadovoljeni kriterijumi da budu uručene. Na kraju treba ponoviti da je festival što se tiče predstava koje su poslate u takmičarski deo bio više nego slab i ispod svakog kriterijuma. Da li je problem u selekciji ili u izvođačkom delu treba proveriti i to će se, nadam se, u narednom periodu rešiti, jer ovo nije prvi put da gledam ovakve predstave. I loša, a i dobra kritika je kritika. Kritika ima svoju svrhu i trebalo bi da stvari pomera napred i u boljem smeru. Da bi se došlo do toga da se razgovara o nekoj predstavi, ona mora da ispuni određene - elementarne uslove, kao na primer da bar znamo o čemu se u njoj radi. Neke predstave nisu ispunile ni te uslove. Nismo, dakle, mogli da razgovaramo o predstavi. Na kraju, osećanje koje mi se nameće posle svega viđenog je žal za izgubljenim vremenom. Zašto ovo kažem? Mnogo dragocenog vremena, a i materijalnih sredstava što svakako treba reći, je potrošeno da bi se radilo na ovim predstavama koje smo gledali, a rezultati su izostali. To mi opet nameće razmišljanje o odgovornosti prema samom sebi, a i prema drugima. Nemojmo trošiti vreme uzalud, ono prolazi, probajmo da ga upotrebimo na kvalitetniji način. Tako bismo svi bili zadovoljni na kraju ovakvih događaja koji su zamišljeni da bi se slavilo pozorište i ljubav prema njemu.

5. October 2007.

Spuštena zavesa

Dr Gabor Lodi, zamenik predsednika IV AP Vojvodine je svečano zatvorio II VOJVOĐANSKI FESTIVAL TRADICIONALNIH POZORIŠNIH FORMI – FETRA 07






Slike sa dodele nagrada

2. October 2007.

Sedmi dan festivala

Bilten br. 7 možete pogledati ili preuzeti ovde

2. October 2007.

Šesti dan festivala

Bilten br. 6 možete pogledati ili preuzeti ovde

29. September 2007.

Peti dan festivala

Bilten br. 5 možete pogledati ili preuzeti ovde

29. September 2007.

Četvrti dan festivala

Bilten br. 4 možete pogledati ili preuzeti ovde

29. September 2007.

Idemo dalje

Bilten br. 3 možete pogledati ili preuzeti ovde

26. September 2007.

Druga predstava bolja

Sinoć smo pratili predstavu "Burna noć" po delu Jona Luke Karađalea i u režiji Julijana Ursuleskua, u izvođenju KUD-a "Brile" iz Beočina.



Nakon završetka predstave u galeriji Doma kulture održan je treći po redu okrugli sto. Razgovor je, kao i prethodnih večeri vodio mr Miroslav Radonjić a prisustvovali su članovi stručnog žirija, članovi žirija publike, gosti sa Kosova, članovi KUD-a "Brile", kao i ostali zainteresovani.
Mr Radonjić je odmah na početku proglasio glumca večeri. Ovoga puta to je bila glumica Ratka Dulić koja je tumačila ulogu Savete.
Nakon uručenja diplome za glumicu večeri, reč je uzeo Radovan Đuričin, upravnik KUD- a „Brile". On nas je sa par reči upoznao o istorijatu KUD-a, kao i o piscu i režiseru predstave „Burna noć".
Zatim se za reč javio Jovan Grujić, reditelj iz Beograda i član stručnog žirija Festivala. On smatra da je predstava imala jedan osnovni nedostatak, a to je veoma loša artikulacija glumaca, što je za posledicu imalo jako slabo razumevanje teksta drame u publici, a samim tim jako je otežano praćenje predstave, što je značajno umanjilo njen kvalitet.
Prokomentarisao je još par tehičkih detalja i završio time što je naglasio da je njegova kritika dobronamerna, izrečena u cilju podizanja nivoa kvaliteta, kako ove, tako i svih ostalih predstava.
Tibor Vajda, vd direktor Zavoda za kulturu Vojvodine i predsednik stručnog žirija festivala, dao je, takođe svoj komentar na predstavu „Burna noć". Njegov generalni utisak, nakon odgledane predstave je da je u noj bilo dosta dobrih pojedinačnih rediteljskih i glumačkih rešenja ali da ona nisu dobro povezana u celinu, i da bi na dalje trebalo rediti na tome.Takođe, i on je naglasio da je čujnost u publici bila jako loša i rekao da to treba obavezno popraviti jer je osnovna stvar da publika, pre svega treba lako da prati tekst predstave, a onda i sve ostale njene aspekte.
Nakon još nekoliko završnih reči mr Radonjića svi prisutni su otišli na prigodnu večeru a zatim i na rok svirku u velikoj sali Hotela.

Jovan Grujić, reditelj

Drugo takmičarsko veče na ovogodišnjem festivalu dočekao sam sa izvesnom dozom optimizma i želje da vidim predstavu koja će biti bolja u svim segmentima u odnosu na predstavu koju smo gledali prve večeri. Imajući u vidu da KUD „Brile" Beočin ima svoju salu i sve uslove za stvaranje pozorišne predstave, a i dugu tradiciju i izvesne uspehe u prošlosti, moja očekivanja nisu bila bez osnova. Ušao sam u salu, zauzeo mesto, na pozornici je centralno mesto zauzimala scenografija koja predstavlja zid sa vratima i prozorom. Taj zid je bio odsečen sa donje strane tako da je sve izgledalo iskrivljeno. Pogled na ostatak scenografije doneo mi je zaključak i da su sto i stolice takođe izrađeni na taj način, noge na stolu i stolicama su takođe bile odsečene sa jedne strane tako da je i to bilo iskrivljeno. Pomislih kako je sve urađeno vrlo smišljeno i dosledno, a i da reditelj ima neku zamisao zbog koje je postavio ovakvu scenu. Diskretno svetlo iz kontre osvetljavalo je kroz prozor deo proscenijuma i stvaralo interesantnu atmosferu. Pošto je naslov komada „Burna noć" pretpostavio sam da se time dočarava noć i pomislio da je to dobro rešenje i da mi to liči na nešto što može biti dobar početak. Svetla u sali su se ugasila i počela je predstava upravo iz atmosfere koju sam opisao. Iz maraka su svetla prešla u polumrak i osvetlila nam sto za kojim su se našla dva čoveka koji spavaju. U tom se pojavio jedan dečak koji se došetao do njih, „kao" kanuo im obojici nešto u uši, tako ih je, mangup, probudio i pobegao. Ova dvojica skočiše iz sna, a ja zaključih kako je ova scena mogla više da se razvije na početku, ali rekoh sebi da je početak, da možda imaju tremu i da ne treba da budem odmah tako strog. Ona dvojica su počela da govore, ja se napregnem da razumem šta, ali nisam uspeo da razaznam. Kao i svaki put kada me pozovu da budem član žirija, ja to lepo zapišem u svoj notes i opet pomislim da je to trema i da će biti bolje. Međutim kako je predstava odmicala stvar se nije popravljala. Problem je bivao sve veći i veći. Ja sam nekako uspevao da domaštam i naslutim o čemu se radi u predstavi, ali nikako nisam uspevao da dobijem i potvrdu sa scene da sam u pravu. Dakle, kao i ostatak publike suočio sam se sa ogromnim problemom koji je veliki nedostatak ove predstave, a to je ARTIKULACIJA! Taj nedostatak odrazio se i na ostale elemente koji čine ovu predstavu, tako da i pokoji dobar momenat kao na primer: promena kostima koja ostavlja dobar vizuelni utisak, senke koje se stvaraju kontra svetlom na zidu, ubacivanje naratora teksta u prepričavanju pojedinih likova, ostaju u senci nejasnog izgovora. Neću preterati ako kažem da nisam razumeo pre čega, posle čega, ko, kad, gde, šta, zašto se u predstavi dešava, a nisam bio siguran da to i glumci znaju. U stvari, video sam glumce koji se trude, ali to jednostavno ni na koji način nije doprlo do nas. Ništa se, na žalost, nije promenilo do kraja predstave. Dakle, nije trema. Bilo je elemenata na trenutke koji su dobri, ali to je bilo suviše malo da bi se moglo reći da se desila predstava. Scenski govor se može popraviti, a samim tim će se i ostali elementi igre dovesti u prostor koji će zavrediti pažnju gledaoca, to jest, glumci će moći da se pozabave i drugim elementima koji čine njihovo dejstvovanje na sceni koji su takođe više nego važni. Dakle, kada se reši scenski govor, moći ćemo govoriti o mizanscenu, ideji, žanru, muzici, svetlu, i svemu ostalom što čini jednu predstavu. Nadam se da će ovi vredni zaljubljenici u pozorište naći snage da isprave greške na koje im je ukazano za okruglim stolom. Do tada ćemo se naprezati da čujemo šta nam izgovaraju.

Bilten broj 2 možete preuzeti ovde

26. September 2007.

Počeo festival

U subotu, 22. septembra 2007. godine počeo je pozorišni festival FETRA 07.
Pred mnogobrojnom publikom sve prisutne je pozdravio predsednik Saveta MZ i predsednik Organizacionog odbora festivala, Mirko Škipina i vd direktor Zavoda za kulturu Vojvodine i predsednik žirija, Tibor Vajda, a svečano je festival proglasio otvorenim, zamenik predsednika opštine Zrenjanin, Predrag Stankov.
Audio snimak sa otvaranja možete čuti ovde





Sinoć smo imali prilike da vidimo predstavu „Lari Tompson,tragedija jedne mladosti“ u izvođenju KUD-a „Stevan Šalajić“ iz Vrdnika.
Nakon završetka predstave održan je Okrugli sto u galeriji Doma kulture. Razgovore je vodio Mr Miroslav Radonjić, teatrolog. Na samom početku on je pozdravio sve prisutne a posebno goste iz Vrdnika. U uvodnom delu je bilo reči o istorijatu KUD-a „Stevan Šalajić“ a zatim je proglašen glumac večeri. Ta čast je ovog puta pripala glumcu Dejanu Milosavljeviću za ulogu Belog. Nakon par reči zahvalnosti Dejana Milosavljevića, mr Radonjić je reč dao glumcu Branku Jovičiću koji se, pre svega, domaćinima zahvalio na srdačnom dočeku i napomenuo da je, bez obzira što sala nije bila dupke puna, jašinska publika među boljim publikama pred kojima su nastupali. Iz njegovog obraćanja saznali smo i da vrdnički KUD postoji već skoro 60 godina a da poslednjih dvadesetak godina funkcioniše bez odgovarajućeg prostora, tj. nemaju svoj Dom kulture, što njihova dosadašnja dostignuća čini još vrednijim. Zatim je reč preuzeo Vladimir Ris, jedan od predstavnika Zavoda za kulturu Vojvodine, koji je organizator i ovogodišnje Fetre. Gospodin Ris se veoma pohvalno izrazio o onome što nam je prikazao ansambl iz Vrdnika, pri tom zažalivši zbog malih tehičkih smetnji koje su se desile u toku predstave ali koje, srećom i zahvaljujući snalažljivosti samih aktera, nisu ni malo umanjile njen kvalitet. Svoje obraćanje prisutnima završio je konstatacijom da će, kao član Zavoda za kulturu Vojvodine koji je posebno zadužen za rad amaterskih pozorišta i dalje budno da prati sve što se dešava na amaterskoj sceni i da se trudi da im omogući svu podršku koju svojim radom i trudom zaslužuju.
Nakon njega obratio nam se Tibor Vajda, v.d. direktor Zavoda za kulturu Vojvodine. On je rekao da smo večeras imali prilike da pratimo jednu zaista dobru predstavu i da se nada da će takvih prilika ubuduće biti još više. Reditelj Jovan Grujić, član stručnog žirija nije se posebno obratio prisutnima, ali on će svoj kritički osvrt na ovu i sledeće predstave koje ćemo imati prilike da vidimo do kraja Festivala, dati u posebnoj rubrici u okviru Biltena koji prati rad i dešavanja na njemu.
Posle završetka Okruglog stola i nakon prigodne večere u sali Hotela sa pratećim programom, domaćini su ispratili goste put Vrdnika, zahvalivši im na prikazanoj predstavi i poželevši im srećan put.



Audio snimak komantar gledalaca možete čuti ovde
Audio snimak sa okruglog stola možete čuti ovde

Sledi najavljeni prilog Jovana Grujića,reditelja iz Beograda i člana stručnog žirija Festivala Fetra 2007.



Jovan Grujić, reditelj
U pozorištu, kao i u životu, važno je donositi prave odluke u pravom trenutku. Kao i u životu to baš nije lako uvek i činiti, a da se zadovolje svi kriterijumi i potrebe koje nosi data okolnost i momenat. Zašto ovo pišem? Izbor teksta je važna odluka i ,u većini slučajeva, polazna tačka za stvaranje predstave. Ukoliko se odlučimo za neki tekst onda smo, podrazumeva se, sigurni da u tom tekstu postoji neka tema, motiv, radnja, koji nas se tiče u ovom momentu u našem životu, nešto kroz šta ćemo moći da izrazimo sebe, svoje misli, emociju i na taj način da uspostavimo kontakt sa nekim ko to gleda. To je ono što zovemo pozorište.
Prateći predstavu po drami Dušana Kovačevića „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“, KUD-a „Stevan Šalajić“ iz Vrdnika, stekao sam utisak da ta „prava“ odluka najblaže rečeno nije doneta. Pre svega događaji u drami vezani su za vreme koje je daleko iza nas, konkretno za devedesete godine. Dakle, aktuelnost komada je dovedena u pitanje. Legitimno je pravo svakog da odluči da napravi predstavu po tekstu koji sam izabere, ali ako želi da to naiđe na odziv kod gledalaca, onda mora da se potrudi da prepozna u tekstu elemente koji će imati veze sa aktuelnim momentom u kojem živimo. Ukoliko se odluči da zadrži elemente iz nekih prošlih vremena, onda očekujemo i da nam iskaže svoj stav u vezi onoga što radi. Tog stava čini mi se nije bilo. Stav bi podrazumevao i ključ za rešavanje problema koji tekst nosi. Odrediti žanr u ovom slučaju bilo je veoma važno i čini mi se da bi samim tim bilo lakše i reditelju i glumcima da se uhvate u koštac sa ovim tekstom. To bi bio ključ i ta „prava“ odluka. Nije važno da li je pisac odredio žanr, usuđuju se mnogi da tragediju igraju kao komediju ili obrnuto. Tekst vrlo retko može da ima isto značenje danas i pre 10 godina, a neće nositi istu poruku ni za 10. U tome i jeste čar, ali i izazov. Zbog toga ova predstava ima nedostatak aktuelnosti u ovom trenutku. Prema tome, trebalo je napraviti bitna skraćenja koja bi nam donela svežinu, ubrzala radnju i lišila nas momenata koji su vezani, gotovo lokalno i nepovratno isključivo za jedan period u našoj skorijoj prošlosti. Da sumiram, vremena su se promenila i prema tome i treba birati i tekst i stvarati predstavu ili imati jasnu ideju i utkati je u materijal ako on to može da izdrži.
Pored ovog problema, predstava ima nedostatak na samom početku njenog izvođenja. Nekih 5-10 minuta na početku imali smo prilike da gledamo u osvetljenu zavesu i slušamo iz pozadine tekst koji izgovaraju likovi. Sam tekst nam govori o sukobu između dvoje ljudi iza scene u prvom momentu, a zatim saznajemo i da je tuča iza zavese. Sve ovo ostalo je samo na pukoj informaciji i čistom izgovaranju teksta. Drama ima potencijal da se napravi urnebesan uvod, iznenadi publika, ali čini se da je u nedostatku mašte sve to izostalo. Takav početak je prilično usporio predstavu i umesto da se zainteresuje, publika ostaje ravnodušna. Tek nakon takvog početka i kada se pojavi prvi glumac, predstava počinje da dobija na dinamici. Ali, propuštena je prilika da se postavi pravi zapaljivi početak koji bi bio daleko tačniji i delotvorniji. Još jedan od nedostataka predstave je razigranost i maštovitost mizanscena, tj. statičnost tokom većeg dela predstave. Konkretan primer je odigravanje scene kada prvi put vidimo porodicu Nos za stolom. Gotovo cela ta scena se odigrava samo za stolom i pored toga što tekst dozvoljava mogućnost da se razmašta do krajnjih granica. Likovi i situacija koja nam se nudi su vrlo vešto smišljeni i napisani, ali je izostalo razigravanje i razmaštavanje. U svakom slučaju, mogućnosti teksta nisu dosegnute. Tako smo na kraju dobili predstavu u kojoj smo imali prilike da vidimo da je uspela u jednom delu da podigne tempo i ritam, ali onda ostaje u toj istoj brzini do kraja. Upravo se čini da zbog izbora teksta i nejasne ideje šta bi se sa tim tekstom napravilo imamo pred sobom slab rezultat.
No, pored toga, ima i pozitivnih stvari, a to je informacija da ovaj KUD postoji već skoro 60 godina. Opstati tako dugo u mestu koje ima samo 5000 stanovnika i imati ovoliko članova je nešto što se može nazvati i podvigom. Glumačka ekipa je ujednačenog kvaliteta i vidi se da su to ljudi koji izgaraju na sceni dajući nam sve od sebe. Podatak da nemaju svoju salu u kojoj mogu da rade, tačnije rečeno, NEMAJU NIKAKVE USLOVE za bavljenje pozorištem je poražavajuća činjenica, ali i nešto što fascinira, jer hvatati se u koštac sa ovakvim tekstom u nemogućim uslovima je sizifovski poduhvat, a predstava je ipak tu, pred nama. U svakom slučaju izaziva veliko poštovanje i divljenje, a takođe i podršku upravo celim ovim tekstom, jer ove primedbe su upućene da bi se izbegle greške i propusti koji su se desili u ovom projektu.


Bilten broj 1 možete preuzeti ovde

13. August 2007.

Organizacioni odbor – FETRA 2007

U subotu, 11. avgusta održan je prvi sastanak organizacionog odbora festivala tradicionalnih pozorišnih normi poznatijeg kao FETRA 2007.
Na sastanku su prisustvovali predstavnici MZ Jaša Tomić, KUD “Dr Borislav Jankulov” i gospodin Tibor Vajda, reditelj i direktor Zavoda za kulturu Vojvodine.


Na sastanku je za predsednika organizacionog odbora izabran Mirko Škipina, a odlučeno je da ubuduće postane praksa da predsednik organizacionog odbora uvek bude predsednik Saveta mesne zajednice.
Članovi odbora su preuzeli određene zadatke, a ogromnu pomoć očekujemo od gospodina Tibora Vajde
FETRA 2007 će ove godine početi 22.09 a trajaće do 29.09. 2007 godine.
Više informacija o glavnom i pratećem programu očekujemo posle sastanka koji je zakazan za utorak, 14.08. 2007. godine.

3. July 2007.

TO “Sava Vukosavljev” Jaša Tomić

Kratak prikaz iz istorijata tamburaških orkestara u Jaši Tomiću
Ideja da se u Jaši Tomiću počne sa radom na osnivanju tamburaškog orkestra rodila se krajem 1986. godine, u Matici srpskoj, u Novom Sadu, na jednom sastanku koji je organizovala tadašnja KPZ i Savez amatera Vojvodine, na kojem su, između ostalih, prisustvovali iz Jaše Tomića Radovan T. Rajčić, bivši šef Mesne kancelarije u mestu, i Borislav L. Stajić, bivši direktor Osnovne škole „Stevan Aleksić“ u Jaši Tomiću, obojica penzioneri ali i dalje aktivni radnici u kulturi. U razgovoru Stajića sa Jovanom Jerkovim tadašnjim sekretarom Saveza amatera Vojvodine, pokrenuto je pitanje formiranja tamburaškog orkestra budući da je Jerkov saznao za penzionisanje Stajića, a koji bi kao čovek koji se oduvek bavio muzikom mogao da radi na ostvarivanju ove zamisli.
Tako je počelo. Po povratku sa sastanka, dvojica amatera su se dala na posao. Konsultovano je KUD „Dr Borislav Jankulov“ u mestu, i po odobrenju Upravnog odbora ove institucije i obezbeđenju finansijskih sredstava ova dva entuzijasta otišla su u Beograd i nabavila potreban instrumentarij. To je bilo negde u proleće 1987. godine. Pošto ni Rajčić ni Stajić nisu bili osposobljeni za vođenje tamburaškog orkestra, upućeni su na seminar za rukovodioce i dirigente tamburaških orkestara koji su u to vreme organizovali KPZ pokrajine i Republike Hrvatske. S tim da se jedan seminar (a bilo ih je godišnje dva) održi u Vojvodini a drugi u Hrvatskoj. Prvi takav seminar kojem su oni prisustvovali organizovan je u Novom Sadu, januara 1987. godine. Na kasnija četiri seminara prisustvovao je samo Stajić, koji je na kraju dobio diplomu o uspešno završenom kursu za dirigente i umetničke rukovodioce tamburaških orkestara.
Sa Osnovnom školom u mestu, sa kojom su i inače obojica ranije odlično sarađivali, (Stajić je kao prosvetni radnik bio dugogodišnji direktor te škole), dogovoreno je da se raspiše konkurs za prijem članova škole za tamburu. Prijavio se veliki broj učenika a odabrano je u prvoj godini njih dvadeset. Nabavljeno je dvadeset bisernica, na kojima se počelo da uči sviranje na tamburi. I tako, iz godine u godinu, škola za tamburu je primala po dvadeset polaznika koji su, uglavnom, sa uspehom završili obuku za sviranje u tamburaškom orkestru. Bilo je, svakako, i osipanja i odustajanja, ali je škola svake godine osposobljavala nove kadrove za ulazak u sastav tamburaškog orkestra. Na ovaj način je u toku proteklih dvadeset godina kroz školu za tamburu prošlo oko četiri stotine polaznika. Čitava jedna osnovna škola!
Već 1988. godine, dakle posle godinu dana rada, formiran je školski Tamburaški orkestar koji učestvuje na Opštinskoj smotri horova, orkestara i folklora u Sečnju, ali tu se njegovo učešće i završava. Već 1989. godine školski Tamburaški orkestar uspeva da se na opštinskom festivalu muzičkog stvaralaštva plasira za nastup na sreskoj smotri u Zrenjaninu, ali tu biva zadržan i zaustavljn njegov dalji nastup. Sasvim i razumljivo, obzirom na početak i neiskustvo u radu sa tamburaškim orkestrom. Od 1990. godine pa sve do današnjih dana Tamburaški orkestar škole (a od 1994. godine i T.O. KUD-a) postižu sve značajnije uspehe na svim nivoima festivala i osvajaju brojna priznanja i diplome. Retke su godine u kojima su osvajane srebrne diplome. Uglavnom su to bila prva mesta sa osvojenih od 90 do 100 bodova i zlatnim odličjem. Jednom je dobijena i specijalna diploma za izuzetan doprinos razvoju muzičke kulture i tamburaškog pokreta (Zrenjanin, 2004.).
Kada je prva generacija mladih tamburaša prerasla osnovnoškolski uzrast, odmah je od nje formiran Tamburaški orkestar KUD-a, koji se od 1994. godine redovno takmiči na Republičkom festivalu tamburaških orkestara u Rumi, na kojem, u takmičenju sa velikim T.O. iz gradova Srbije, dostojno reprezentuje svoje KUD, mesto Jaša Tomić, opštinu i regiju. U dva navrata – 1995. i 2007. osvojena je srebrna diploma. – a u ostalim slučajevima tu su bila treća mesta, a bilo je godina i bez plasmana, što je zavisilo od pravilnika o rangiranju tamburaških orkestara i od kvaliteta ukupnih nastupa, svih, obično deset tamburaških orkestara. Ipak treba naglasiti, da već sam prijem orkestra za nastup na tako prestižnom , republičkom festivalu za ovaj orkestar znači veliki uspeh. Iz tog ugla i te činjenice treba posmatrati njegov kvalitet i ozbiljan, permanentan rad dugi niz godina.
Programski, Tamburaški orkestar je negovao narodnu i umetničku muziku, kako domaćih tako i stranih kompozitora, pisanu specijalnu ili aranžiranu za tamburaške orkestre. Dug je spisak od oko sto muzičkih dela koja se nalaze u nototeci ovog orkestra a koja su na repertoaru u prethodnih dvadeset godina. Od kompozitora da spomenemo samo neke: Sava Vukosavljev, Isidor Bajić, Spasoje Tomić, Matko Šijaković, Julije Njikoš, Josip Canić, Pavao Gustav Brož, Vojtehovski, Miloje Milojević i drugi, a od stranih P.I. Čajkovski, Johanes Brams, Franc Šubert i drugi.
Zahvaljujući mnogim organizacijama u mestu, a posebno KUD-u i Osnovnoj školi oba su tamburaška orkestra godinama bez pauze radila i nastupala na svim manifestacijama na kojima su pozivani orkestri (Dan škole, proslava Sv. Save, proslava Dana oslobođenja mesta. 7. jula, 8. marta, Svečana sednica S.O. povodom dodele Oktobarske nagrade, Svečana sednica u KPZ Vojvodine povodom dodele priznanja „Iskra kulture“ zaslužnim amaterima, i mnoga druga).
Ta praksa, saradnja svih na održavanju ovog oblika muzičkog stvaralaštva treba da bude prisutna i u vremenima koja dolaze i da bude trajno opredeljenje onih koji su u mogućnosti i obavezi da brinu o kontinuitetu rada orkestara. Posle dvadeset godina rada, zbog nekoliko objektivnih okolnosti, dosadašnji dugogodišnji dirigent i umetnički rukovodilac ovih T.O. ) nije više u mogućnosti da sa njima radi, ali je zato u Dušanu Radosavu, svom odličnom učeniku, našao dostojnog zamenika, koji je već u prvoj godini svoga rada sa oba tamburaška orkestra pokazao izvanredne rezultate na oba Republička takmičenja, i u Rumi i u Vršcu. Od pomoći koju mu budemo pružali i razumevanju za probleme koje će imati u radu zavisiće budućnost tamburaških orkestara. Nadamo se da će kao i do sad svi faktori u mestu, Opštini i pokrajini imati dovoljno sluha za pružanje odgovarajuće podrške novom, mladom i nadamo se uspešnom umetničkom rukovodiocu Dušanu Radosavu.
Za proteklih dvadeset godina postojanja i rada bilo je mnogo nastupa u mestu i na strani. Ostvareno je jedno gostovanje u inostranstvu (Rumunija Temišvar). Da spomenemo samo neka:
Novi Sad, Ruma, Vršac, Beograd, Pančevo, Smederevo, Sombor, Novi Bečej, Žitište, Plandište, Zrenjanin, Nakovo, i po nekolio puta u skoro svim mestima naše Opštine. Bilo je pregovora i da se ide u Dansku, ali se zbog sankcija ta ideja nije ostvarila. Na svim nastupima tamburaški orkestri su pokazali visok nivo muziciranja i bili toplo pozdravljeni od strane publike. Doživeli su da su članovi stručnog žirija bili do te mere oduševljeni izvođenjem muzičkih dela, da su za vreme nastupa pozdravljali orkestar sa „bravo“. Pređene su desetine hiljada kilometara za ovih dvadeset godina, a da nam se, Bogu hvala, nikad nije desila bilo kakva nezgoda i neprijatnost. A može se zamisliti kakva je bila odgovornost ljudi koji su vodili T amburaške orkestre na sva ova putovanja za bezbednost i sigurnost dece koju treba srećno vratiti kući. Pristojnost i lepo ponašanje članova T.O. na svim gostovanjima bili su i ostali odlike koji su u ovim godinama i generacijama krasili ove mlade ljude. Znali su da svojim odnosom prema domaćinima na najbolji način reprezentuju prvo sebe kao ličnost, pa onda njihove porodice, školu, KUD, i mesto Jaša Tomić.
Na proslavi dvadesetpetogodišnjice, dakle četvrt veka postojanja i rada Tamburaškog orkestra, nadamo se da ćemo imati čime da se ponosimo i pohvalimo!
Na dobro i sreću svih nas!



U Jaši Tomiću, 30.06. 2007. godine KUD „Dr Borislav Jankulov“

23. May 2007.

Svi za jednog - jedan za sve

Za pozorišnu predstavu "Adagio" koja je odigrana u subotu sigurno je zaslužan reditelj, Tibor Vajda, ali se ne sme izostaviti ni izuzetno dobra ekipa glumaca, ni ljudi koji su svojim zalaganjem, svako na svom zadatku, doprineli tom ogromnom uspehu.
Iz tog razloga smo slikali sve učesnike projekta.





Čestitanja i kratak razgovor sa rediteljem na bini



U galeriji Doma kulture posle predstave je održan koktel. Prilika gde su gosti razgovarali sa rediteljem i glumcima.

20. May 2007.

Premijera pozorišne predstave “ADAGIO”

Premijera pozorišne predstave “ADAGIO” po motivima drame “Karolina Nojber” Nebojše Romčevića održana je sinoć, 19. maja 2007. godine u Domu kulture u Jaši Tomiću.
Rad amatera Amaterskog pozorišta “Đorđe Damjanov - Đekša” iz Jaše Tomića i profesionalnog reditelja, Tibora Vajde na tekstu vrhunskog dramskog autora, Nebojše Romčevića, preduslov je da se stvori pažnje vredna predstava.
Tim povodom smo sinoć posle održane premijere razgovarali sa rediteljem, Tiborom Vajdom.

Šta Vam je bio motiv da režirate ovu predstavu?

- “Naš narod je strašno prost. Prostota je bolest srca bez dubine i snage… treba ga prosvetiti… naučiti ga da voli…”.
To su rečenice koje izgovara Karolina Nojber negde početkom XVIII veka (možda bliže sredini veka koje su, na žalost, i danas aktuelne).
Narod rado gleda Pink – Grand i šta ja znam šta sve… kada objavljuju spisak novopečenih ministara, onaj, za kulturu biva četvrti od kraja… simpatično. Razni “hansvurtsi” plivaju u blagostanju a vrhunski umetnici jedva sastavljaju kraj s krajem. Profesionalne pozorišne kuće nemaju minimalne uslove za rad, ako ne prave projekte koje su komercijalne. “Umetnost je na tržištu!”, “ono što ima kupca, treba proizvoditi!” … rečenice koje često čujemo iz usta raznih “bitnih faktora”.
Znaju ljudi! Ali ne znaju da je Van Gog za života prodao isto onoliko slika, koliko je sebi ušiju otsekao. Ko mu je kriv? Da je slikao ciganku sa gitarom mogao ju je prodavati i na ribljoj pijaci u Novom Sadu, možda i u Jaši Tomiću. Ovako je umro bedan! Tako mu i treba.
Karolina je bar mogla da rodi troje dece… i to je vredno pažnje (bela kuga!!!) aktuelno, zar ne? I mogli bi ređati razloge za igranje ovog teksta, dosta dugo.

Kakva je sama predstava?

- Ne znam. Postavlja pitanja, znači mnogoznačajna. Odgovori uprošćuju stvari, pojednostavljuju. Pitanja otvaraju bezbroj mogućnosti. To vredi, naravno za onoga, koji želi a naročito može da traži odgovore.Učesnici projekta su se snašli. Neke su odgovore našli, a ti odgovori su im otvorili nova pitanja. Proces je krenuo. Možda i u publici. Treba pitati njih.

Slike sa održane premijere:

7. March 2007.

Nova predstava

KUD „dr. Borislav Jankulov“ odnosno amatersko pozorište „Đorđe Damjanov – Đekša“ ove godine će nas obradovati pozorišnom predstavom „Karolina Nojber“ Nebojše Romčevića u režiji poznatog reditelja Tibora Vajde.
Probe se, za sada, održavaju u garderobi, a prva scenska se očekuje za vikend.



U predstavi će igrati nasi glumci-amateri:
Jelena Uzelac, Bojan Lečić, Stojan Kalapiš, Snežana Jordanović, Siniša Jerenić, Steva Popara, Željka Jelić, Maja Relić, Tijana Arađan,Radivoj Srđan i Kiš Anti.
Slike i tekst: Maja Relić

5. October 2006.

Fetra 2006 – nagrade i priznanja

STRUČNI ŽIRI FESTIVALA FETRA 2006

Najbolji kostimograf-amater
Predstava – Januš Glovacki - ANTIGONA U NJUJORKU- režija Jan Kmećko
Željka (prezime ????)

Najbolji scenski govor
Predstava – Dušan Kovačević- DOKTOR ŠUSTER - režija Savo Radović
Zoran Radulović

Najbolje glumačko ostvarenje:
Predstava – Dušan Kovačević- DOKTOR ŠUSTER - režija Savo Radović
- Ivan Ivanoski
- Biljana Lesi
- Vinko Stupar

Predstava – Januš Glovacki - ANTIGONA U NJUJORKU- režija Jan Kmećko
- Jaroslav Šimon
Predstava – Meri Šeli - FRANKENŠTAJN -dramatizacija i režija Cvetin Aničić
- Igor Greksa

Najbolji reditelj
Predstava – Januš Glovacki - ANTIGONA U NJUJORKU- režija Jan Kmećko
- Jan Kmećko

Najbolje predstave:
I mesto - KPD " Đura Kiš"iz Šida
Meri Šeli - FRANKENŠTAJN -dramatizacija i režija Cvetin Aničić

II mesto - AP " Stevan Sremac " iz Crvenke
Dušan Kovačević- DOKTOR ŠUSTER - režija Savo Radović

III mesto - AP " Janko Čeman " iz Pivnica
Januš Glovacki - ANTIGONA U NJUJORKU- režija Jan Kmećko




ŽIRI PUBLIKE
za svaku predstavu

Najbolje glumačko ostvarenje
- KUD "Veljko Lukić Kurjak" iz Lukićeva
Branislav Nušić - SUMNJIVO LICE- režija Miloš Škoro
Aleksandar Vasić za ulogu – Žika

- AP " Janko Čeman " iz Pivnica
Januš Glovacki - ANTIGONA U NJUJORKU- režija Jan Kmećko
Jaroslav Šimon za ulogu – Saša, ruski židov

- KPD " Đura Kiš"iz Šida
Meri Šeli - FRANKENŠTAJN -dramatizacija i režija Cvetin Aničić
Igor Greksa za ulogu – Dr Frankenštajn

- AP " Stevan Sremac " iz Crvenke
Dušan Kovačević- DOKTOR ŠUSTER - režija Savo Radović
Vinko Stupar za ulogu – Dr Nikola Kos



ŽIRI PUBLIKE – konačna odluka

Najbolje glumačko ostvarenje na FETRA 2006
- KPD " Đura Kiš"iz Šida
Meri Šeli - FRANKENŠTAJN -dramatizacija i režija Cvetin Aničić
Igor Greksa za ulogu – Dr Frankenštajn


Najbolja predstava na FETRA 2006
- KPD " Đura Kiš"iz Šida
Meri Šeli - FRANKENŠTAJN -dramatizacija i režija Cvetin Aničić

29. September 2006.

Okrugli sto - Šid

Okrugli sto povodom predstave”Frankenštajn” održan je u galeriji Doma kulture.Razgovor je vodio,kao i prethodnih festivalskih večeri,Branislav Čubrilo Rus a prisustvovali su ,kao i do sada,članovi stručnog žirija Festivala FETRA2006-te. reditelj Jovan Grujić iz Beograda i Veselinka Plahin glumac-amater iz Jaše Tomića na čelu sa predsednikom žirija Milanom Belegišaninom,rediteljem iz Novog Sada.Kao prvo, saznali smo da je,po mišljenju žirija publike,glumac večeri bio Igor Greksa koji se zahvalio publici i rekao da je u predstavu “Frankenštajn” došao kao zamena,kao i da mu je jedini problem bio to što ne govori rusinski jezik ali da je imao nesebičnu pomoć celog ansambla.


Na početku razgovora nas je glumica Sanja Trikajlo upoznala sa istorijatom i dosadašnjim radom amaterskog pozorišta iz Šida.Kulturno prosvetno društvo “Djura Kiš” zajedno sa pozorištem ima zanimljiv istorijat.Osnovali su ga,dvadesetih godina prošlog veka,ljudi iz Ukrajine koji su na ove prostore došli sa Oktobarskom revolucijom.Društvo sem dramske,neguje i folklornu sekciju.Pozorište "Branislav Nušić”je posle 25 godina oživeo mladi glumac i reditelj Cvetin Aničić,koji je i bio sledeći naš sagovornik.Odgovarajući na pitanja voditelja okruglog stola rekao nam je ponešto o svom radu.
Ovo je šesta predstava koju je postavio na scenu i u svakoj je obradjivao političke i socijalne teme,jer smatra da je to u ovom vremenu u kome živimo neophodno.Svi komadi radjeni su kroz tzv. glumačke radionice,znači da je razgovor o predstavi sa glumcima osnova od koje sve kreće.Prvi kritički osvrt na predstavu “Frankenštajn” čuli smo od člana žirija Jovana Grujića.
Zapravo,njegovo izlaganje je veoma kratko trajalo,jer je rekao da ga je Igor Greksa,tumač glavne uloge,od početka do kraja predstave vodio i da mu ni za trenutak nije popustila pažnja pa da na osnovu toga on može samo da čestita svim glumcima i reditelju na postignutom rezultatu.Posebnih primedbi na zanatski deo u predstavi nije imao i naglasio je da je u celini zadovoljan.Nakon njega reč je uzeo reditelj Milan Belegišanin koji je započeo sledećom rečenicom”Svaka loša predstava ima samo jednu manu a to je što je loša a svaka dobra predstava ima hiljadu mana.Mi smo videli predstavu sa hiljadu mana”Zatim je,replicirajući rediteljevu izjavu da je roman Meri Šeli dečje štivo,rekao da se ni najmanje ne slaže sa tom konstatacijom,naprotiv,pomenuti roman obradjuje više nego ozbiljnu temu.Zapravo,Belegišanin smatra da tekst obradjen u komadu ima jako malo zajedničkog sa romanom Meri Šeli ida je to ustvari tekst samog reditelja.Uz još par napomena o radu na predstavi “Frankenštajn”,svoje izlaganje završio je tako što se zahvalio našim gostima iz Šida što su ga,makar na osamdeset minuta,koliko je predstava trajala, podmladili za neku godinu.

29. September 2006.

“Frankenštajn”

Sinoc smo u dvorani Doma kulture u Jaši Tomiću imali prilike da pratimo predstavu ”Frankenštajn” rađenu po motivima Meri Šeli u režiji reditelja Cvetina Aničića i u izvođenju Pozorišta Kulturno prosvetnog društva ”Đura Kiš” iz Šida. Nakon predstave u galeriji Doma kulture održan je okrugli sto a što se reakcija publike tiče može se reći da su one počele još u toku izvodjenja “Frankenštajna” i od početka do kraja bile su vrlo burne i pozitivne.



Naime, sama prva scena krenula je iz gledališta i od tog momenta, kad je uspostavljen bliski kontakt sa publikom, pa sve do kraja predstave, radnja komada se na mahove odigravala medju publikom, a čak je i jedan gledalac, igrom slučaja, ovdašnji glumac-amater, imao priliku da se nađe na bini i na kratko učestvuje u predstavi. Doduše, dodelili su mu ulogu sirovine za savršenog čoveka i tom prilikom mu, simbolično uzeli mozak, pošto su bili u velikom deficitu sa spomenutim organom, ali je svejedno taj detalj predstave izazvao opšte oduševljenje jašinske publike. Zapravo, to je samo jedna od mnogih ideja mladog reditelja Cvetina Aničića koje su sve od reda u publici naišle na oduševljeni prijem.



Silazak savršenog čoveka u publiku, odakle je jedno vreme i glumio svoju ulogu, preko nekoliko silazaka doktora Frankenštajna, koji je išao još dalje, pa je pretresao neke gledaoce i čak stigao da se na veoma komičan udvara jednoj našoj starijoj sugradjanki, do delimično u publici izvedene pesme ”Njujork,Njujork”, žive muzike sa scene i obilja energije i igre, sve je to imalo zaista sjajan odjek u gledalištu. Aplauz na kraju predstave rečito je govorio o njenom ogromnom uspehu.

Ni jezička barijera nije predstavljala nikakav problem za praćenje komada, jer su glumci, među kojima se posebno isticao Igor Greksa u ulozi doktora Frankenštajna, bili neobično uverljivi u svojim ulogama i mimikom, igrom i ostalim glumačkim sredstvima nam precizno dočaravali dešavanja na sceni. Pomenuti Igor je, sasvim zasluženo, za svoju izvanrednu ulogu monstruoznog i ludog doktora dobio priznanje publike, naime izabran je za glumca večeri.

28. September 2006.

Okrugli sto - Pivnice

Odmah nakon predstave u prostorijama Doma kulture održan je okrugli sto.


Prisustvovali su članovi stručnog žirija,članovi žirija publike,članovi glumačkog ansambla iz Pivnica na čelu sa rediteljem JanomKmećkom,članovi organizacionog odbora Festivala FETRA 2006.god.kao i ostali zainteresovani sugradjani i glumci-amateri.Počasni gost bio je Aleksandar Volić,reditelj i pozorišni pedagog,koji je u poslepodnevnim časovima u Domu kulture održao seminar na temu :''Male dramske forme''.
Razgovor je,kao i prethodnih večeri vodio glumac Narodnog pozorišta iz Kikinde,Branislav Čubrilo Rus.
Po već ustaljenom običaju,žiri publike je na samom početku okruglog stola objavio ko je glumac večeri.Ovog puta ta čast je pripala Jaroslavu Šimonu za tumačenje uloge Saše,ruskog židova u Njujorku.Nakon par uobičajenih reči zahvalnosti jašinskoj publici,Jaroslav je prepustio reč Janu Kmećku,reditelju,koji nas je ukratko obavestio o radu i istorijatu Amaterskog pozorišta ''Janko Čeman'' iz Pivnica.Pozorište 2009-te godine slavi sto godina svog postojanja,mada je od onda prošlo kroz više razvojnih etapa,tako da u ovom obliku postoji od 1994-te godine.
Za poslednjih dvanaest godina bavilo se više nego plodnim radom,u tom periodu postavilii su na scenu čak 45 premijera što je svakako impresivan podatak.


Posle ovog kratkog uvodnog dela učesnicima okruglog stola obratio se reditelj Aleksandar Volić.
On je,sem par reči o piscu dela,Januszu Gluwackom,sa kojim se sretao i ranije u svom radu,dao svoje stručno i objektivno mišljenje o ovakvoj postavci tragikomedije''Antigona u Njujorku''.Pre svega,rekao je da je ovakvo delo prilično veliki izazov čak i za profesionalna pozorišta i u tom smislu čestitao je amaterima iz Pivnica na izboru.
Sledeći,kome je voditelj razgovora dao reč bio je član žirija JovanGrujić, reditelj iz Beograda.
Uz konstataciju da je predstava ''Antigona u Njujorku'' mnogo bolja od prethodne predstave u takmičarskom delu festivala,osvrnuo se na neke propuste i reditelju ukazao na praktična rešenja pomoću kojih bi mogao da je u nekim sledećim izvodjenjima kvalitativno podigne na još viši nivo.Pre svega,primetio je da je džez odličan izbor muzike za ovaj komad,ali da je neprekidno puštanje iste pesme Frenka Sinatre u pozadini stvorilo tzv.muzički tepih koji je prekrio celu predstavu.Upotrebom tog ''tepiha''reditelj je izgubio mogućnost da različitim muzičkim elementima naglasi izvesne scene i psihička stanja junaka drame.Zatim se osvrnuo na,po njegovom mišljenju,nedovoljno naglašene komične elemente,kojima delo obiluje,jer ono po žanru pripada tragikomediji.Takodje je naglasio da je vatra na sceni bila odlicna ali da je reditelj u tome bio nedosledan,jer nije gorela tokom cele predstave.Uz još par sitnijih primedbi na rad reditelja i glumaca,Jovan Grujić je svoje izlaganje završio pohvalama na dobrom izboru dela i ocenom da je predstava uradjena veoma korektno.
Sledeći govornik bio je predsednik stručnog žirija Festivala Milan Belegišanin,reditelj iz Novog Sada.On je,kao prvo rekao par reči o potki dela Janusza Glowackog.Naime,osnovno pravo svakog čoveka,bio on sa vrha ili sa dna društvene lestvice,je da u svom životu ima mogućnost da se dostojanstveno rodi i dostojanstveno umre,da i za jedno i za drugo ima obezbedjeno mesto i par svojih najbližih koji će te dogadjaje obeležiti onako kako dolikuje.Upravo u ''Antigoni'',i u onoj antičkoj i u ovoj u Njujorku govori se o oduzimanju ljudima tog elementarnog prava.U oba slučaja,i antička i savremena Antigona bore se da to pravo na bilo koji način ostvare.Po cenu svog života prva sahranjuje brata a druga svog muža.To što njujorška Antigona zapravo nije sasvim sigurna ni da li je Džon njen mu,.ni da li je iz zajedničke zatvorske grobnice ukraden i u parku iza klupe sahranjen baš on ili neko drugi,nema mnogo značaja.Bitno je da je ona,ulažući celi svoj imetak,mogla da sahrani nekoga i na taj način ostvari svoje emotivno pravo i potrebu i bar na kratko zaboravi da je biće nižeg reda.Zatim je u kratkim crtama dao svoje mišljenje o rediteljevom radu i samoj predstavi i naglasio da ne postoje amaterska i profesionalna pozorištea,postoje samo umetnici na obe strane i on tu ne vidi nikakve razlike.Takodje je rekao da glumcima-amaterima služi na čast što su izabrali jedno ovako teško delo i da su u njegovom izvodjenju nadmašili i mnoga profesionalna pozorišta.
Razgovor se,na zadovoljsvo svih prisutnih još neko vreme odvijao u formi opšte diskusije u koju se uključio veliki broj učesnika okruglog stola a nakon toga svi su se preselili u salu Hotela,odakle su ,posle prigodne večere,ispraćeni lepim željama za svoj dalji rad,odputovali u Pivnice.

28. September 2006.

''Antigona u Njujorku''

Sinoc,21-og septembra 2006.god. u dvorani Doma kulture u Jaši Tomiću odigrana je predstava ''Antigona u Njujorku'' autora Janusza Glowackog,u režiji Jana Kmećka i u izvodjenju Amaterskog pozorišta ''Janko Čeman'' iz Pivnica.





Predstava je naišla na veoma dobar prijem kod jašinske publike,čiji sastav je bio veoma raznolik.Zalaganjem naših gostiju iz Pivnica,bio nam je obezbedjen simultani prevod sa slovačkog jezika na kome je ''Antigona u Njujorku'' odigrana.
Dajemo vam kratak pregled impresija iz gledališta:

• Srednjoškolka:''Na samom početku predstave slušalice nisu radile i već sam se uplašila da od gledanja neće biti ništa,ali,srećom po sve nas,ta tehnička greška je brzo otklonjena tako da smo do kraja imali mogućnost da slušamo prevod.Radnja mi se jako svidela,stvarno je zanimljivo što smo mogli da malo zavirimo u život ljudi sa samoga dna jer jako često zaboravljamo da tako nešto uopšte i postoji.Glumci su jako dobro preneli atmosferu iz njujorškog parka u kome žive beskućnici da sam se prilično rastužila.Još uvek sam pod jakim utiskom predstave koja je,bar po meni,neuporedivo bolja od prethodne iz takmičarskog dela.''
• Penzionerka:''Bilo je lepo i tužno u isto vreme.Shvatila sam da svuda u svetu,u svim vremenima postoje ljudi bez rodbine,zaboravljeni od svih,registrovani negde u arhivama svetskih policajaca samo kao statistički podaci.Glumci su bili odlični i nijednog trenutka mi nije bilo dosadno.Hvala našim gostima.''
• Učenik sedmog razreda:'' Predstava je bila malo preozbiljna ali mi je ipak bilo jako zanimljivo.Najviše mi se dopao Buva,samo mi je bilo žao kad sam shvatio da je bolestan i da je morao da proda bubreg.Nadam se da nikada neću biti emigrant i rešio sam da zbog toga učim više nego do sada.''
• Glumica-amater:''Gledali smo odličnu predstavu,sa izuzetnom pričom i veoma dobrom glumačkom interpretacijom.Vatra u parku je zanimljivo rediteljsko rešenje a i kutija sa etiketom ''Bambi'' keksa i današnje novine jasno su nam dali do znanja da je Antigona ista u svim vremenima i prostorima.Mislim da su naše kolege iz Pivnica ulozile mnogo truda u rad na predstavi i iskreno im čestitam što je sve ispalo tako dobro.''
• Nastavnica srpskog jezika:''Poznajem od ranije ''Antigonu'',jer je predajem svojim đacima,ali gledajući ovu predstavu shvatila sam da Antigona ima svuda i uvek.To saznanje ću svakako ubuduće ugraditi u svoju priču u školi.Svideo mi se ambijent u koji je radnja smeštena a i metafore,poput one sa osušenim drvetom su sasvim na mestu.Pozorište iz Pivnica je,po meni,pokazalo mnogo više od amaterizma jer se uhvatilo u koštac sa veoma ozbiljnom i teškom tragikomedijom i postiglo zaista dobre rezultate u tome.''

28. September 2006.

“Teatar 13” Beograd

U sredu, 20-og septembra 2006. god u dvorani Doma kulture u Jaši Tomiću odigrana je predstava “Izbiračica” Koste Trifkovića u režiji Svete Jankovića i izvođenju Omladinskog amaterskog pozorišta “Teatar 13” iz Beograda koja se ne nalazi u takmičarskom delu Festivala FETRA 2006.
Od obilja komentara koje smo imali prilike da čujemo nakon izvođenja predstave izabrali smo nekoliko za koje verujemo da verno ilustruju raspoloženje jašinske publike.




• Stariji poljoprivrednik:”Pa ovo je samo mladost mogla da nam pruži! Ovoliko radosti, razigranosti, energije odavno nije videlo naše pozorište. Pored odlične glume bilo je i puno lepe muzike i to sa naših prostora, stvarno sam prezadovoljan što sam večeras bio ovde.”
• Učenik osmog razreda: ”Ma stvarno je bilo kul, proveo sam se bolje nago na žurci!”
• Službenica pošte: ”Jako, jako lepa predstava, svi likovi su odlični, možda je samo malo jači utisak od ostalih na mene ostavio Tošica. Hvala ovim divnim mladim ljudima na ovo divno provedeno veče.”
• Glumac-amater: ”Veoma smelo i nesvakidašnje izvođenje ovog dela. I sam sam svojevremeno imao prilike da tumačim jedan od likova iz prve predstave, ali naše izvođenje je bilo sasvim klasično, a ovo što sam večeras imao prilike da vidim je stvarno zanimljivo. Posebno mi se dopalo što se sve uklopilo u opštu atmosferu, mislim na kostime, scenografiju i sve što uz to ide. Čestitam svojim mladim kolegama, bili su odlični, a isto tako čestitam i reditelju, koji je ovako stručno radio sa njima.”
• Penzioner:” Stvarno divna predstava ,ma nismo prestajali sa aplauzom! Jedino sam razočaran što nije sve duže trajalo.Uživao sam od početka do kraja, sve pohvale amaterima iz Beograda.”



Na kraju sledi i mali prilog o Kosti Trifkoviću kao o samoj predstavi
O predstavi
Sadržaj komedije IZBIRAČICA staje u jednu rečenicu: razmažena miradžika Malčika dugo se dvoumi i bira za koga da se uda, da bi joj na kraju ostao onaj koga nijedna druga devojka nije htela. A u pozadini te jednostavne priče na zidu stoji bogato oslikan portret nas samih, kako mašemo iz poze za slikanje.
Prikazujući mlade ljude pred njima najvažnijim izborom, ova komedija bavi se univerzalnom temom biranja i donošenja važne odluke. U svakodnevnom životu čovek je često u situaciji da bira. Ne samo svaki izbor već i način na koji bira, govori mnogo o jednoj osobi. Ponekad te odluke nisu presudne, kao kad razmažena Malčika bira svoje haljine. Ponekad, međutim, izborom se donosi važna odluka koja će odlučiti ne samo o sopstenoj nego i o budućnosti drugih ljudi. Osim pravog izbora, koji znači imati stav i realno oceniti svoje mogućnosti, Trifković nam pokazuje koliko je bitno ne propustiti pravi trenutak. Malčika nije bila dorasla zadatku. Da li mi jesmo?

O piscu
KOSTA TRIFKOVIĆ (1843-1875) je najpoznatiji novosadski komediograf. Prikazujući život građanskog društva i različite, najčešće ljubavne spletke i nesporazume, naslikao je šaroliku sliku vojvođanskog mentaliteta sedamdesetih godina 19. veka.
Komedija Izbiračica govori o tome koliko je važno uskladiti svoje želje i mogućnosti jer «događa se da izbirač nade - otirač!»

25. September 2006.

Okrugli sto - Lukićevo

Odmah nakon odigrane predstave održan je tzv. okrugli sto kome su prisustvovali glumci, predsednik žirija gospodin Milan Belegišanin, reditelj iz Novog Sada, Jovan Grujić reditelj iz Beograda i Veselinka Plahin, glumac-amater iz Jaše Tomića, kao i svi ostali zainteresovani.


Tom prilikom čuli smo sveobuhvatnu analizu ove predstave i to iz nekoliko različitih i stručnih uglova. Razgovor je vodio Branislav Čubrilo-Rus, glumac Narodnog pozorišta iz Kikinde, koji je, na samom početku, nakon što ih je pozdravio, prisutne učesnike okruglog stola obavestio o tome da je, po mišljenju žirija publike, nagradu za najbolje odigranu ulogu dobio mladi glumac Aleksandar Vasić kome je to posle dvadeset godina bavljenja pozorišnim amaterizmom prvo priznanje. Nakon par reči zahvalnosti svima koji su pratili predstavu, a posebno publici, koja ga je počastvovala dodelom ove nagrade, Aleksandar je prepustio reč književniku Šajtincu koji nas je u kratkim crtama obavestio o dosadašnjem radu kulturno umetničkog društva “Veljko Lukić-Kurjak” iz Lukićeva, mesta udaljenog od Zrenjanina nekih desetak kilometara čije stanovništvo sačinjavaju najvećim delom kolonisti iz Bosne. Društvo je osnovano odmah nakon Drugog svetskog rata, čak i pre nego što su rešeni mnogi egzistencijalni problemi zajednice, tako da ono ove godine slavi 60 godina svog postojanja, a pozorište je njegovo najveće i najtrajnije obeležje. Svake godine, skoro bez prekida, društvo sprema jednu do dve premijere, što je tempo rada vredan hvale. Glumački ansambl, sa izuzetkom dvoje-troje pripadnika starije generacije sačinjavaju mladi glumci. Posle ovog sažetog prikaza njihovog rada on je dao svoje vidjenje, savete i mišljenje o predstavi. Pre svega, on smatra da je reditelj ove predstave, g-din Miloš Škaro imao veoma zahtevnu i kompleksnu ulogu, naime sem što je režiser. on je i tumač glavnog lika, čime se mogu objasniti i delimično i opravdati neki propusti u zanatskom smislu. U svakom slučaju, reč je o jednoj nepatvorenoj i iskrenoj verziji Nušićeve komedije “Sumnjivo lice&