• Početna strana
• Kontakt
• English language

• Početna
• Informacije
• Sve o...
• Aktivnosti
• Press servis
• Kontakt

Modoš - Jaša Tomić

Čitaj dalje tekst >>>
Monografiju je za svoje parohijane napisao Prota Ivan Aleksić, tadašnji paroh u Jaši Tomiću (Modošu).
Čitaj dalje tekst >>>

KUD "Dr. Borislav Jankulov"

Čitaj dalje tekst >>>

Traganja

• Linkovi ka svim tekstovima

Saveti

Alo
Prirodna medicina
Čitaj dalje tekst >>>

Kultura

Izložba fotografija Dušana Marinkovića
Čitaj dalje tekst >>>
B92
Rim priprema veliku izložbu
Čitaj dalje tekst >>>

Zanimljivosti

Dojče vele
Više od hiljadu čitača
Čitaj dalje tekst >>>
Blic
Kada je neko "težak"
Čitaj dalje tekst >>>

Sport

Večernje novosti
JELENA Janković je "provozala"
Čitaj dalje tekst >>>
B92
Reprezentativci Srbije u fudbalu
Čitaj dalje tekst >>>

Svet

Zemljotres u Kirgistanu odneo najmanje 60 života

Megafonija
U snažnom zemljotresu
Čitaj dalje tekst >>>

Dodeljene Nobelove nagrade za medicinu

Mondo
Dobitnici ovogodišnje Nobelove
Čitaj dalje tekst >>>

Anketa

Kursna lista

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza za Jašu Tomić

Oglasi

NOVI KONKURS FONDA ZA RAZVOJ VOJVODINE
Obelodanjivanje finansijskog izveštaja za 2007. godinu DPP "Ratar" Jaša Tomić
Čitaj dalje tekst >>>

Savet MZ Jaša Tomić

U utorak, 9. septembra
Čitaj dalje tekst >>> Postavite pitanje za Savet mesne zajednice
Čitaj dalje tekst >>>

Iskrice kulture

8. October 2008.

SVETLOST I VREME U PROLAZU

Izložba fotografija Dušana Marinkovića
U četvrtak, 9. oktobra u 19 časova, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće svečano otvorena izložba fotografija Dušana Marinkovića pod nazivom Svetlost i vreme u prolazu, realizovana u saradnji sa Domom kulture Studentski grad iz Beograda.


Izložbom Svetlost i vreme u prolazu Dušan Marinković predstaviće novosadskoj publici dve serije fotografija sa temom starih, napuštenih kuća i dotrajalih lokomotiva u Zrenjaninu. Jedan od objekata pažnje fotografa je i poznata Pinova vila u centru Zrenjanina, nekada velelepna građevina u kojoj su vlasnici bile dobrostojeće porodice, a posle Drugog svetskog rata Higijenski zavod i Antituberkulozni dispanzer. Danas vilu koriste beskućnici, ali i umetnici kao izložbeni prostor. Fotografije ovakvih zdanja obiluju tragovima iz prošlosti: stari modeli televizora, razmontirane kancelarijske stolice, cvetne zidne dekoracije koje izbijaju ispod slojeva kreča. Drugi segment izložbe čine fotografije starih lokomotiva koje iz raznih evropskih gradova stižu u posebno krilo na zrenjaninskoj železničkoj stanici na remont. Igra svetlosti koja oživljava prazne prostore zajednički je elemenat u oba dela postavke, iako fluidna, treperava atmosfera napuštenih kuća ističe suprotnost masivnih, impozantnih lokomotiva i staničnih hala.
U okviru meseca fotografije, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće predstavljene i fotografije i monografija Milije Belića, o kome će govoriti kustos Milana Kvas. Takođe će se održati i projekcija dokumentarnog filma o francuskom fotografu Nadaru, u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom u Beogradu.
Izložbu će svečano otvoriti Borivoj Mirosavljević, doajen vojvođanske fotografije, a trajaće do 2. novembra 2008. godine. Kustos izložbe je Aleksandra Nećakov.
Ulaz je slobodan.


SPOMEN-ZBIRKA NA MEĐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U NOVOM SADU
Na predstojećem 41. Međunarodnom sajmu turizma koji će se održati od 9-12. oktobra 2008. godine u Novom Sadu, učestvovaće i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog.
Ove godine u okviru štanda Turističke organizacije Vojvodine grad Novi Sad predstaviće svoje turističke potencijale. Na štandu Novog Sada među izlagačima ponovo će se naći sve kulturne institucije grada a zajedničkim nastupom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske prvi put biće predstavljene edukativne aktivnosti ovih značajnih institucija.
U utorak, 7. oktobra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog obeležićemo Dečiju nedelju zvaničnim početkom rada Likovne radionice pod sloganom Igre i maštanja. Sve aktivnosti biće posvećene izučavanju života i rada jednog od najznačajnijih umetnika prve polovine XX veka, Predraga Peđe Milosavljevića (1908-1987), u znak obeležavanja 100 godina od umetnikovog rođenja. Po završetku kursa svi radovi biće predstavljeni na završnoj božićnoj izložbi polovinom decembra 2008. godine.


Radno vreme Spomen-zbirke:
Sreda-nedelja 10-18 časova
Četvrtak 13-21 časova
Ponedeljkom i utorkom zatvoreno.
Četvrtkom ulaz besplatan samo za individualne posete.
Uz obaveznu najavu postoji mogućnost postavljanja rampe za hendikepirana lica.
Informacije na: Tel/faks: 021/528-185; 472-99-66
e-mail: kontakt@pavle-beljanski.museum

8. October 2008.

Velika izložba u čast imperatora

B92
Rim priprema veliku izložbu posvećenu najslavnijem rimskom vladaru i vojskovođi, Juliju Cezaru. Biće izloženi i eksponati iz Britanskog muzeja, Luvra i nacionalnih muzeja iz Beča i Berlina. Izložba će biti otvorena 23. oktobra i trajaće sve do 3. maja 2009.
Skulpture, mozaici, freske, dokumenti, nakit, novac... - sve to biće deo grandiozne izložbe posvećene najslavnijem rimskom vojskovođi i vladaru, Juliju Cezaru, koja će tokom ovoga meseca biti otvorena u Rimu.

Ličnost i delo Gaja Julija Cezara biće prikazana kroz ovu izložbu, prvu u Italiji, ali i svetu, koja je u potpunosti posvećena rimskom imperatoru.

Među kuriozitetima koji će biti izloženi nalazi se i velika, mitska kugla u kojoj se, kako se dugo verovalo, čuvao Cezarov pepeo. Kugla je bila postavljena na vrhu egipatskog obeliska koji dominira trgom Svetog Petra u Rimu, da bi kasnije bila premeštena u jedan muzej u Rimu.

Julije Cezar, jedna od najvažnijih ličnosti istorije antičkog Rima, nije bio samo imperator, već je postavio pravne i administrativne temelje za delotvorno upravljanje glomaznom imperijom, koja je obuhvatala celu današnju Evropu, severnu Afriku i Bliski i Srednji istok.

Bio je izuzetna ličnost - pisac, istoričar, besednik, general, političar dalekosežne vizije. Još za života je gradio mit o sebi tako što se predstavljao kao potomak boginje ljubavi Afrodite (Venere, u rimskoj mitologiji), povezujući se s mitom o nastanku Rima. (Rim je, prema legendi, osnovao Enej, sin boginje Afrodite).

Polaznu tačku izložbe predstavlja najuže Cezarevo političko i kulturno okruženje - njegovi saveznici i protivnici poput Krasa, Pompeja i Cicerona, zatim vojni pohodi koji su mu doneli slavu i bogatstvo, egipatska avantura i susret s kraljicom Kleopatrom, kulturni i umetnički ambijent rimskog carstva, pa sve do njegove smrti i martovskih ida (15. marta) 44. godine pre Hrista. Cezaru je tada bilo 58 godina.

Istoričari kažu da je Cezar znao za zaveru i da je uporno ignorisao seriju pretskazanja da će se nešto strašno desiti, objašnjavajući to podatkom da je on tada već bio prilično oboleo, da ga je mučila padavica, da je često povraćao i patio od proliva, te da je zato svesno išao u smrt. Njegove poslednje reči, upućene na grčkom njegovom miljeniku Brutu - "Kai su teknon" ("Zar i ti sine, Brute?!") - do dan danas su predmet svakojakih tumačenja.

Jedno od pitanja je zašto na grčkom, a jedan od odgovora je: zato što je Cezar u najtežem trenutku svoga života spontano našao reči svoga detinjstva, pošto su u to vreme svi pripadnici više klase već od malih nogu govorili "otmeni", grčki jezik.

Deo izložbe činiće i različite faze kulta Cezarove ličnosti, koji se nije izgubio čak ni u vekovima propadanja rimske imperije niti, pak, u mračnim godinama varvarskog osvajanja.

Mit o Cezaru nastavljen je i u Srednjem veku, da bi kasnije i Renesansa slavila velikog vojskovođu kroz slike umetnika kao što su Andrea Mantenja (1431-1506) i Andrea del Sarto (1486-1531).

Tu je i mnoštvo muzičkih i književnih dela, a među ovim posledjnima se posebno ističe slavna tragedija "Julije Cezar" Viljema Šekspira.

Mit o Cezaru odjekuje kroz vekove, da bi našao nov izraz i u našem vremenu, prvenstveno zahvaljujući filmskoj umetnosti i istorijskim spektaklima, pa su tako lik imperatora oživeli mnogi veliki glumci, poput Engleza Džona Gilguda (1904-2000).

Izložba će biti otvorena 23. oktobra i trajaće sve do 3. maja 2009.

U okviru postavke će biti prikazani i eksponati Arheološkog muzeja iz Napulja, kao i eksponati najznačajnijih evropskih muzeja - od Vatikana i Britanskog muzeja do Luvra i Državnih muzeja Berlina i Beča.
Nevena Sabljić, Tanjug

3. October 2008.

„Poimanje akta u savremenoj umetnosti”

Predavanje i projekcija filma u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog
Poslednje nedelje pred zatvaranje izložbe Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu, publika će još jednom imati priliku da prisustvuje javnom tumačenju autora postavke.
U četvrtak, 2. oktobra u 19 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog viši kustosa Muzeja savremene umetnosti i autor izložbe Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu mr Rajka Bošković održaće predavanje pod nazivom „Poimanje akta u savremenoj umetnosti”. Predavanje se odnosi na razmatranje pojma akt i njegove predstave u savremenoj umetnosti, sa kratkim osvrtom na fenomen nagosti u umetnosti kroz istoriju. Sa posebnim naglaskom biće razmotrene predstave akta u vajarstvu 20. veka na primerima iz postavke gostujuće izložbe i kolekcije Beljanskog, na delima Sretena Stojanovića, Rista Stijovića, Petra Palavičinija, Borisa Anastasijevića, Vladete Petrića i drugih.
Nakon predavanja biće prikazan polučasovni dokumentarni film o vajaru Sretenu Stojanoviću. Film „Sreten Stojanović”, reditelja Mike Miloševića, pripada serijalu „Slikari i vajari” iz produkcije Televizije Beograd. O znamenitom vajaru u filmu govori eminentni istoričar umetnosti dr Lazar Trifunović, takođe autor scenarija.
Ulaz je slobodan.

Radno vreme Spomen-zbirke Pavla Beljanskog:
SREDA - NEDELJA......10 - 18 časova
ČETVRTAK...................13 - 21 časova (ulaz besplatan)
Ponedeljkom i utorkom zatvoreno.
Uz najavu postoji mogućnost postavljanja rampe za hendikepirana lica.

3. October 2008.

Godina Paje Jovanovića

Politika
Pripreme u Vršcu za obeležavanje 150 godina od rođenja slikara svetskog glasa
Pripreme za obeležavanje 150 godina od rođenja slikara Paje Jovanovića (1859–1957) realiste svetskog glasa, svakodnevne su i pomalo ritualne. Lokalni zvaničnici će predložiti Vladi Srbije da 2009. godinu proglasi za godinu Paje Jovanovića, a od Pošte Srbije se očekuje da prihvati predlog da se, osim motiva sa Pajinih slika, na markama nađe i portret velikog slikara.

Obavešteni smo da poznati istoričar umetnosti dr Nikola Kusovac, najbolji poznavalac stvaralaštva Paje Jovanovića, priprema tekst za prvu monografiju o ovom slikaru. Na ovom projektu su angažovana dva muzeja, Gradski muzej iz Vršca i Narodni muzej iz Beograda, kao i Legat Paje Jovanovića iz Beograda.

Jedna vršačka ulica, pod Vršačkim bregom, nosi umetnikovo ime, kao i poveća osnovna škola. Postoji i predlog o podizanju spomenika Paji Jovanoviću, Jovanu Popoviću Steriji i velemajstoru Bori Kostiću – za stolom, na Gradskom trgu.

Smatra se da je Jovanović autor oko 4.000 slika, od čega je jedva četvrtina kod nas. Pripremajući dokumentarno-igrani film za RTS, Vesko Butrić, urednik emisije, o velikom slikaru, čiji lik tumači Mrgud Radovanović, rekao nam je da je, tragajući za vrednim platnima, saznao da su tri slike ustupljene za vilu u Bečićima, procenjene na četiri miliona evra. Takođe, tri slike, nepoznate našoj javnosti, nalaze se u Australiji, a kupljene su za osam miliona evra...

Rodni Vršac, međutim, nema mnogo slika Paje Jovanovića. Jedna od najvrednijih je „Vršački triptih”, za koji stručnjaci kažu da je „više od slike, više i od žanr-scene, istovremeno opomena i spomenik”. Velika slika, dimenzija dva puta četiri metra, iz 1896. u specijalnom ramu neodoljivo podseća na ikonu, sliku nad slikama, što za Vrščane i jeste, jer zrači poletnošću. Smeštena je na najveći zid u „Apoteci na stepenicama”, koja predstavlja svojevrsno izvorište duhovnosti čitavog kraja, jer je prostor posvećen razvoju apotekarstva u vršačkoj regiji, Paji Jovanoviću i građanskom društvu. Postavke su, inače, u zgradi Pajinog brata, Aleksandra, koja je u muzej pretvorena pre tri decenije, a godišnje beleži oko 8.000 posetilaca. Muzej je svakodnevno otvoren.

– Jovanović je na „slici iz tri dela” zabeležio najvažnije delatnosti tadašnjih Vrščana: vinogradarstvo, trgovinu i ratarstvo, koje anticipiraju i budućnost. Osim o majstorstvu, Paja nam je ostavio i dokaze o magičnosti slikarstva – kaže slikar Tomislav Suhecki, ekspresionista zaljubljen u realizam Paje Jovanovića i njegovih sledbenika Dragana Martinovića, Vase Dolovačkog, Milana Tucovića, Milana Miletića, Vladimira Dunjića... On naglašava da je Paja Jovanović 69 godina bio član SANU, od 1888.

U „Apoteci na stepenicama” je, osim „Vršačkog triptiha”, i portret kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je umetnik uradio 1930. godine, u prirodnoj veličini. Slika je dimenzija 112 sa 215 santimetara.

Prema rečima Dragane Kuručev, istoričara umetnosti i kustosa u Gradskom muzeju, Jovanovićevih slika nema u privatnim kolekcijama u Vršcu. Dve čuvene slike, sa hrišćanskom tematikom, „Sveta majka Angelina” i „Čuda svetog Nikole”, od 1927. godine krase Sabornu crkvu svetog Nikolaja, u centru grada. Pre dve i po decenije, one su isečene iz ramova i nestale. Posle nekoliko godina, inspektori Interpola su ih pronašli na jednoj evropskoj pijaci, i vratili u Vršac. Restaurirane su i ponovo krase zidove hrama.

J. Danilović

28. September 2008.

Umro Pol Njumen

Politika
Legendarni američki glumac i režiser Pol Njumen umro je danas od raka u 83. godini, zvanično je saopšteno.

Njumen je snimio šezdesetak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja „Mačka na usijanom limenom krovu”, „Buč Kasidi i Sandens Kid”, „Žaoka” i drugi, podsetila je britanska novinska agencija Rojters.

Slavni glumac je devet puta bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu „Boja novca”.

Pol Njumen je rođen 1925. u Klivlendu, u Ohaju, a prvi put je stao pred kamere 1954, posle čega je usledila preko šest decenija duga karijera jednog od najboljih glumaca i najvećih zavodnika 20. veka.

U maju 2007. Njumen je izjavio da ide u penziju jer više ne može da glumi kao pre. „Nisam više u stanju da radim na željenom nivou”, rekao je tada Njumen za američke medije.
Tanjug

-----------------------------------------------------------
Ikona američkog filma
Oskarovac Pol Njumen tumačio je likove zavodnika, ali i šarmantne buntovnike i likove „s one strane zakona”

Kada je vreme za prestanak, vreme je da stanete, izjavio je glumac Pol Njumen pre godinu dana kada je na konferenciji za novinare objavio da prekida pripreme pozorišne predstave „O miševima i ljudima” koju je režirao prema romanu američkog nobelovca Džona Stajnbeka.

Nedavno zatim, svet je obišla vest da popularni glumac boluje od raka pluća i da je bolest u poodmakloj fazi. Njumen, ikona američkog filma druge polovine prošlog veka, preminuo je u svom domu u Vestportu u 83. godini.

Kada je pre nekoliko meseci bilo izvesno da bolest napreduje gore nego što su Njumenovi lekari predviđali, popularni glumac je prekinuo tretmane hemoterapije i vratio se svojoj kući i supruzi glumici Džoan Vudvord sa kojom je u braku bio 40 godina. Njegov predstavnik za medije izjavio je da popularni glumac „ne želi da boravi u bolnici, već da poslednje dane života proživi okružen svojim najmilijima”.

Pol Njumen je rođen 26. januara 1925. godine u predgrađu Klivlenda u Ohaju, u uglednoj jevrejskoj porodici, a njegov otac se bavio proizvodnjom sportske opreme. Po završetku školovanja 1943. godine, priključio se američkoj mornarici i bio u sastavu američke vojske koja se borila na Pacifiku. Po povratku iz rata, prve glumačke korake naučio je kod čuvenog Lija Strazberga, zajedno sa Marlonom Brandom, Karlom Maldenom i Džejmson Dinom, a zatim i studirao glumu na Jejl univerizitetu u Njujorku.

Tokom pedesetih godina prošlog veka, igrao je u pozorištu i na televiziji, a mnogi ga nisu podržavali jer su umesto njegovog talenata uvek isticali neospornu lepotu i „nezaboravne plave oči”. Tumačio je likove zavodnika, ali i šarmantne buntovnike i likove „s one strane zakona”, a u neosporno uspešnoj holivudskoj karijeri ostvario je više od 50 uloga, uključujući i one najpoznatije u filmovima: „Egzodus”, „Dugo toplo leto” za koji je nagrađen u Kanu, „Buč Kasidi i Sandens Kid”, „Pakleni toranj” i „Žaoka”.
Ovaj poznati filantrop sarađivao je sa najzanačajnijim američkim rediteljima: Alfredom Hičkokom, Džonom Hjustonom, Robertom Altmanom, Martinom Skorsezeom i Braćom Koen, partneri su mu bili Elizabet Tejlor, Lorin Bekol, Tom Henks, Tom Kruz i glumac i reditelj Robert Redford, sa kojim je snimio, kao je isticao „najdraže filmove koje je rado voleo ponovo da pogleda”.


Po ugledu na dobrog prijatelja Redforda, i Njumen je režirao. Godine 1969. realizovao je film „Rejčel, Rejčel” koji je bio nominovan za Oskara za najbolji film, a glavnu žensku ulogu tumačila je njegova supruga i glumica Džoan Vudvord. Njumenom brak sa njom služio je za primer u Holivudu, a kada su ga pitali za recept uspešnog braka, odgovorio je kroz smeh: „Zašto da idem do restorana na hamburger, kada mogu kod kuće da jedem biftek”.

U bogatoj karijeri, Njumen je čak devet puta bio nominovan za najprestižniju američku filmsku nagradu. Prvu nominaciju za Oskara osvojio je 1959. godine za ulogu u filmu „Mačka na usijanom limenom krovu”, a čuvenu pozlaćenu statuetu osvojio je 1987. godine za glavnu ulogu u filmu „Boja novca”. Inače, počasnog Oskara za doprinos američkoj kinematografiji dobio je godinu dana ranije, 1986.

Poslednjih nekoliko godina Njumen je retko snimao i još pažljivije nego u vrhuncu svoje karijere birao projekte i uloge. Igrao je u drami „Put bez povratka”, TV seriji „Empire Falls” za koju je osvojio uglednu nagradu Emi za televizijsko stvaralaštvo i pozajmio je glas jednom od glavnih junaka u animiranom filmu „Automobili”.

Pored strasti za filmom, Njumen je bio zaljubljenik u automobile. Bio je i politički aktivan, pogotovu u kampanji protiv rata u Vijetnamu, zbog čega se našao na „crnoj listi” američkog predsednika Ričarda Niksona.

Poslednje dane života Njumen je proveo uz svoje najmilije. Detaljno je sređivao privatne poslove i nesebično razmišljao o svojoj zaostavštini: starom prijatelju je poklonio svoj „ferari”, a najstariju ćerku Elinor upućivao je u poslovanje svoje kompanije koja se bavi proizvodnjom preliva za salate, čiji su prihodi namenjeni u dobrotvorne svrhe.

I. Aranđelović

28. September 2008.

SVETLOST I VREME U PROLAZU

Izložba fotografija Dušana Marinkovića
U četvrtak 9. oktobra, u 19 časova, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće svečano otvorena izložba fotografija
Dušana Marinkovća pod nazivom Svetlost i vreme u prolazu, realizovana u saradnji sa Galerijom Doma kulture Studentski grad iz Beograda. Izložbu će otvoriti Borivoj Mirosavljević, doajen vojvođanske fotografije.
Izložbom Svetlost i vreme u prolazu Dušan Marinković predstaviće novosadskoj publici seriju fotografija starih lokomotiva i napuštenih vila u Zrenjaninu. Jedna od njih je Pinova vila, velelepna građevina koja je u svojoj dugoj i burnoj istoriji promenila mnoge vlasnike, dok je danas nenastanjena, izuzev beskućnika i umetnika koji koriste njen prostor za izložbe. Fotografije ovakvih zdanja obiluju tragovima iz prošlosti: stari modeli televizora, razmontirane kancelarijske stolice, cvetne zidne dekoracije koje izbijaju ispod slojeva kreča. Takođe, na fotografijama dotrajalih lokomotiva koje iz mnogih evropskih gradova stižu u Zrenjanin na remont, Dušan Marinković se na veoma direktan način bavi temama promenjivog i prolaznog, nasuprot postojanog i večnog.

Izložba će trajati od 9. oktobra do 2. novembra 2008. u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, a potom će biti izložena u Galeriji Doma kulture Studentskog grada u Beogradu (od 4. do 18. novembra). Kustos izložbe je Aleksandra Nećakov.
Ulaz je slobodan.


Fotografije Milije Belića (1964-1978)
U okviru meseca fotografije u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, u četrvrtak, 30. oktobra, sa početkom u 19 časova, video projekcijom i predavanjem, biće predstavljene fotografije Milije Belića, koji je nedavno objavio luksuznu monografiju „Fotografije 1964–1978“ (Narodna knjiga, Beograd). O umetniku će govoriti Milana Kvas, kustos Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.
Milija Belić je slikar i pisac, doktor umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog
univerziteta, član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). O svojim fotografijama nastalim u periodu između 1964. i 1978. godine sam autor beleži: „Kada sam, pre nekoliko godina, slučajno otkrio gomilu negativa starih preko četiri decenije, pažljivo urolanih i spakovanih u male kutije, preplavilo me je beskrajno uzbuđenje. ... Iz zaborava je izronio čitav jedan minuli svet”. Na ovim fotografskim zapisima neskrivenog šarma, autentičnosti, spontanosti, hroničarske dokumentarnosti, u prvi plan izbija ekspresivna i estetska pročišćenost, koja je sada sačuvana u formi štampanog albuma.
Ulaz je slobodan.


FILMSKO VEČE:
Poetski i lirski svet Sretena Stojanovića
U okviru programa vezanih za izložbu Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu, u četvrtak, 2. oktobra u 19 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće prikazan polučasovni dokumentarni film o vajaru Sretenu Stojanoviću.
U okruženju stalne postavke Spomen-zbirke i pomenute gostujuće izložbe, publika će biti u prilici da se upozna sa interesantnim životom i bogatim stvaralaštvom jednog od naših najpriznatijih vajara. Sreten Stojanović (Prijedor, 2. februar 1898 – Beograd, 29. oktobar 1960), učenik čuvenog Antoana Burdela, istaknuti je predstavnik međuratne generacije srpskih umetnika. Njegovа omiljena skulptoska forma je portretna bista, ali je podjednako bio uspešan u vajanju figurina i monumentalnih kompozicija. U kolekciji Pavla Beljanskog je zastupljen sa jedanaest radova: portreta, figurina i reljefa.
Film „Sreten Stojanović”, reditelja Mike Miloševića, pripada serijalu „Slikari i vajari” iz produkcije Televizije Beograd. O znamenitom vajaru u filmu govori eminentni istoričar umetnosti Lazar Trifunović, takođe autor scenarija.
Ulaz je slobodan.



IGRE I MAŠTANJA u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog
Likovna radionica/08.oktobar-decembar
Početkom oktobra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog počeće se sa edukativnim radom Likovna radionica/08, pod sloganom Igre i maštanja. Sve aktivnosti biće posvećene izučavanju života i rada jednog od najznačajnijih umetnika prve polovine XX veka, Predraga Peđe Milosavljevića (Lužnice kod Kragujevca, 1908. – Beograd 1987). Tromesečni kurs biće posvećen i obeležavanju 100 godina od umetnikovog rođenja, u okviru kojeg će se učesnici kroz dokumentarne filmove i kompjuterske animacije bolje upoznati sa opusom ovog autora kao i njegovim diplomatskim aktivnostima u Parizu, Madridu i Londonu. U edukativni program biće uključena deca iz novosadskih osnovnih škola „Vasa Stajić”, „Petefi Šandor” i iz vrtića „Zemlja čuda”. Zainteresovani roditelji mogu dobiti detaljne informacije na telefon 021/528-185, kao i na e-mail: pedagog@pavle-beljanski.org.yu

Koordinator projekta je Milica Orlović-Čobanov.

20. September 2008.

Propust krije nameru

Večernje novosti
U IŠČEKIVANJU potpunog rasvetljavanja „skandala Augustinčić“,suspendovani istoričari umetnosti Muzeja Vojvodine Mile Ignjatović i Darinka Rackov, u petak nisu došli na posao, a njihov direktor Jovan Paunović rekao je da nema ništa novo da kaže povodom slučaja koji je uzdrmao ovu uglednu muzejsku ustanovu.
Paunović je, podsetimo, ranije saopštio da je na osnovu stručnog mišljenja dvoje kustosa koji su skulpturu Antuna Augustinčića „Portret devojčice“ proglasili „savremenim delom nepoznatog autora“, stavio svoj potpis na dozvolu za iznošenje tog umetničkog dela u Italiju.
Skulpturu su na graničnom prelazu Batrovci otkrili carinici u automobilu francuskih oznaka. Pažljivim pregledom i analizom dokumentacije, utvrđeno je da je reč o vrednom delu čuvenog jugoslovenskog vajara.
Nad ovim slučajem i dalje lebdi pitanje - kako se, uprkos komplikovanoj, ali strogoj proceduri, mogao dogoditi ovakav propust? Pogotovo, ako je tačna tvrdnja, da je na spornoj skulpturi bio otisnut Augustinčićev potpis?
Vesna Latinović, direktorka Galerije „Bel art“, koja radi u Novom Sadu i u Beogradu i vrlo često iznosi umetnička dela na izložbe u iniostranstvo, kaže da se ne može osporavati stručnost kustosima Muzeja Vojvodine:
- Ovde je u pitanju bio ili površan pristup proceni ili namera - kaže Latinovićeva za „Novosti“.
Da bi umetničko delo legalno moglo da bude izneseno preko granice, najpre je potrebno da njegovu vrednost ocene istoričari umetnosti. Na osnovu njihove procene, dozvolu za iznošenje izdaje Pokrajinski sekretar za kulturu, a zatim i Ministarstvo za kulturu Srbije.
Na području Vojvodine, ranije je posao procene obavljao pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture, ali je pre nekoliko godina taj posao poveren gradskom zavodu za istu namenu. Odnedavno, to pravo dodeljeno je stručnjacima Muzeja Vojvodine. Posle otkrića carinika na prelazu Batrovci da autor „Portreta devojčice“ nije nepoznati autor već Augustinčić, te su ingerencije vraćene pokrajinskom Zavodu za zaštitu spomenika.

POSEBAN ZNAČAJ
DOZVOLE se ne izdaju za dela od posebnog značaja, bilo za nacionalnu kulturu, bilo za dela poznatih inostranih majstora. Tako iz Srbije nije moguće legalno izneti bilo koju sliku Paje Jovanovića, Predića ili Krstića... Ali, ako je reč o slikama Peđe Milosavljevića onda se procenjuje da li to delo spada u sam vrh umetnikove produkcije: zavisno o godinama nastanka, tehnici, formatu... Ako stručnjak Zavoda nije sasvim siguran u proceni, delo šalje na dodatnu ekspertizu u neki od beogradskih muzeja.
Za savremena dela nadležni su kustosi Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Ako delo pripada 19. veku, ili se radi o delu inostranog umetnika nadležan je Narodni muzej. Za primerke oružja procenu radi Vojni muzej...

DOZVOLE I TAKSE
U BIBLIOTECI Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, lepoj predratnoj vili na Vračaru, dežurni saradnik Zavoda brine o umetničkim delima koje neko želi da izveze iz Srbije - trajno ili privremeno. Privremeno obično izvoze umetnici koji priređuju izložbe u inostranstvu i u tom slučaju nije potrebno donositi dela koja napuštaju zemlju u Zavod na ekspertizu - dovoljne su fotografije.
Kad je reč o trajnom izvozu ekspert mora da vidi delo, bilo da se ono donosi u Zavod, bilo da stručnjak mora da izađe „na teren“. Za dozvolu se plaća republička administrativna taksa 300 dinara, a sam pregled dela košta 550 dinara, ako se pak traži „hitan postupak“ pregled staje 1100 dinara.

PORODICA
AKO stručnjak Zavoda za zaštitu spomenika kulture proceni da umetničko delo ne može da napusti Srbiju, onda tu ne pomažu ni bliski rođački odnosi onog koji želi da iznese delo sa slikom koja je vezana za njegove pretke.
Tako Marko Dragović nije mogao iseljavajući se iz Beograda sa sobom da ponese portret svog dede Nikole Dragovića - jer je portret, iako je to akvarel, naslikao Kosta Hakman.
J. SIMIĆ - S. POPOVIĆ

20. September 2008.

"Turneja" Gorana Markovića srpski kandidat za Oskara

Blic
Film "Turneja" Gorana Marković srpski je kandidat za 81. nagradu Oskar Američke filmske akademije, za igrane filmove izvan engleskog govornog područja.

Član Predsednistva Akademije za film i nauku (AFUN) Nenad Dukić je rekao da je Stručni odbor AFUN-a doneo odluku većinom glasova.
Pored "Turneje" kandidati za odlazak na takmičenje za Oskara bili su i "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića, "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Film o Milošu Brankoviću" Nebojše Radosavljevića, "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića, "Bel epok" Nikole Stojanovića, "Čarlston za Ognjenku" Uroša Stojanovića, "Agi i Ema" Milutina Petrovića, "Princ od papira" Marka Kostića, "Čitulja za Eskobara" Milorada Milinkovića i "Biro za izgubljene stvari" Svetislava Prelića.

Marković: Kandidatura za Oskara je veliki posao
Reditelj Goran Marković, čiji je film "Turneja" danas izabran za srpskog kandidata za Oskara, izjavio je da je vrlo srećan zbog toga.
"Koliko se sećam, ovo mi je prvi put u životu da učestvujem u trci za Oskara. Drago mi je što čujem da moje kolege nisu imale velike dileme prilikom glasanja", rekao je Marković.
Marković, koji se trenutno nalazi u Grčkoj na odmoru uoči beogradske premijere njegovog filma, zakazane za 8. oktobar u Sava centru, ukazao je da sada predstoji obiman posao da se u Americi dobro prezentuje film, koji je, inače, nagrađen na svetskoj premijeri, na festivalu u Montrealu.
Na pitanje da li očekuje pomoć Ministarstva kulture Srbije, odgovorio je da nije toliko stvar u novcu, koliko u ozbiljnoj organizaciji.
"Američka akademija za film ima oko 4.000 članova, a oni uglavnom nisu u prilici da gledaju evropske filmove. Treba organizovati projekcije u samoj Americi tako da što više njih vidi 'Turneju'", dodao je Marković.
Autor: Tanjug

16. September 2008.

Predavanje na temu Pokret u skulpturi

Od predstave do simbola u interpretaciji autorke mr Rajke Boskovic
U četvrtak, 18. septembra sa početkom u 18 časova, autorka izložbe POKRET U SKULPTURI / SKULPTURA U POKRETU mr Rajka Bošković, viši kustos MSU u Beogradu, održaće predavanje na temu POKRET U SKULPTURI – od predstave do simbola.

Predavanje obuhvata dela iz istorije svetske skulpture. Na primerima odabranih dela daje se uvid u mogućnosti prikaza pokreta, od najranijih predstava pokreta tela u figurinama boginja plodnosti, do savremenih dela koja nude jedan nov pristup i u izrazu, i u sagledavanju fenomena pokreta u umetnosti.


Nakon polučasovnog izlaganja, praćenog video projekcijama, autorka izložbe će održati i stručno vođenje kroz izložbu i na eksponatima objasniti publici fenomen pokreta u vajarskoj formi.

Ulaz je slobodan.

16. September 2008.

Otvoren 42. Bitef

Politika
Nadamo se da je to ono najbolje što možemo da pružimo iz sveta, rekao je Jovan Ćirilov pozdravljajući publiku, goste i učesnike festivala
Svečano, kako i priliči najvećem pozorišnom festivalu kod nas, sinoć je u „Sava centru” otvoren 42. Bitef koji prati podnaslov „Tragikomedija – tragedija našeg vremena”. Da publika, inostrani i domaći umetnici drže do beogradske pozorišne svetkovine uverili smo se na licu mesta. Pored velikog broja predstavnika stranih ambasada otvaranju je prisustvovao Nebojša Bradić, ministar za kulturu, Ružica Đinđić, Dejan Mijač, Vojislav Brajović, kao i mnoge druge ugledne ličnosti iz javnog i kulturnog života.

– Ovde izigravam onu visoku lepu plavušu koja najavljuje onoga ko će otvoriti Bitef. Program je veoma bogat, obuhvata 62 događaja. U jezgru su predstave koje smo Anja Suša i ja izabrali, u okviru glavnog i specijalnog programa. Nadamo se da je to ono najbolje što možemo da pružimo iz sveta – reči su kojima je Jovan Ćirilov najavio otvaranje 42. Bitefa.

Dramska autorka Milena Marković je, kako je naglasila, tokom jučerašnjeg dana saznala da je upravo njoj pripala čast da otvori ovogodišnji festival. To je i bio razlog da se priseti kako je pre 12-13 godina preskakala visoki zid na Slaviji da odgleda neku od predstava na Bitefu jer nije imala kartu.

– Evo, sada je druga situacija, mogu da kažem da mi je radost, strah i ljubav da otvorim ovaj Bitef – naglasila je Milena Marković.

Prve festivalske večeri bitefovskoj publici predstavila se trupa „Kompanija 111” spektakularnim primerom „novog cirkusa” koji se rodio u Francuskoj, odnosno predstavom „Manje-više beskonačno” u režiji Fila Soltanofa. Francuska trupa „Kompanija 111”, iako koristi klasična sredstva cirkusa, više je od cirkusa. U pitanju je vizuelan događaj u kome umetnici svoje telo konfrontiraju sa apstraktnim i tragajući za mogućnostima prostora, pomoću formule između plus i minus beskonačnog, postižu „manje-više beskonačno”.

Selektorski dvojac Jovan Ćirilov i Anja Suša ovoga puta u glavni program uvrstili su deset predstava koje će, pored umetnika iz Francuske, izvesti gosti iz Švajcarske, Nemačke, Švedske, Austrije, SAD... kao i iz Srbije. Beogradska publika do kraja septembra imaće priliku da uživa i u pratećim programima Šoukejsu, Bitef Polifoniji, Bitefu na filmu, Specijalnom programu, čiji su se selektori i organizatori pobrinuli da predstave što više zanimljivih sadržaja.

I ove godine, posle odgledanih predstava, za sve one koji prate predstave u takmičarskom delu programa biće upriličeni tradicionalni „Okrugli sto kritike” sa autorima. Ove razgovore vodiće Tajana Gašparović, teatrolog iz Zagreba, i Ana Lasić, dramska autorka i scenarista iz Beograda koja živi i radi u Sloveniji.

B. Trebješanin

------------------------------------------------------
Večeras „Car Edip”
Kao druga predstava u zvaničnoj selekciji 42. Bitefa večeras će u Narodnom pozorištu u Beogradu biti izvedena Sofoklova tragedija „Car Edip”, u novom prevodu Gage Rosić, i u adaptaciji i režiji Vide Ognjenović.U svom originalnom čitanju „Cara Edipa” Vida Ognjenović u prvi plan stavlja odnos čoveka i slučajnosti, prikazujući Edipa kao žrtvu sopstvene zablude da može da vlada drugima. Takav Edip našao je svoje savršeno obličje u liku protagoniste našeg doba, savremenog političara čija vladavina počiva na medijskoj i finansijskoj moći...

Igraju: Igor Đorđević, Predrag Ejdus, Boris Pingović, Nenad Stojmenović, Nebojša Kundačina, Miloš Đorđević, Aleksandra Nikolić, Darko Tomović, Jelena Helc i drugi.

-------------------------------------------------------------
Počinje Bitef Polifonija
Prateći program Bitefa – Bitef Polifonija – biće otvoren danas u podne u Domu kulture „Vuk Karadžić” u Beogradu.

Ovogodišnji okrugli sto Bitef Polifonije biće posvećen temi „Nove uloge pozorišta za nove generacije”. Govoriće: Sanja Đurđević, Boško Đorđević i Anja Suša. Od sutra do 19. septembra na sceni „Kult” Doma kulture „Vuk Karadžić” biće predstavljen školski pozorišni projekat „Šekspirova deca”.

11. September 2008.

Dani evropske baštine

Politika
Centralna manifestacija ove godine održava se u Baču pod motom „Deca – naši čuvari baštine”
Dani evropske baštine održaće se u Srbiji od 12. do 21. septembra a tema manifestacije je „Kulturno nasleđe – izraz kulturne raznolikosti”. Kako je najavljeno juče u Ministarstvu kulture, centralna manifestacija Dana organizuje se u Baču od 12. do 14 septembra. U programe Dana, u Beogradu i Baču, uključiće se veliki broj kulturnih i turističkih institucija sa ciljem da se predstave različiti kulturni uticaji koji su doprineli bogatstvu našeg kulturnog identiteta i atmosferi prostora u kojem živimo.

– Moto manifestacije je „Evropa – zajedničko nasleđe”, a poseban slogan u Bačuglasi „Deca – naši čuvari baštine”. Evropa i jeste zajedničko nasleđe, a baština je izraz raznolikosti svake kulture. Ovakav projekat Saveta Evrope i Evropske komisije ima za cilj daširokoj javnosti u Evropipribliži kulturno nasleđe i da istakne raznolikosti zajedničkog nasleđa. Manifestacija je tradicionalna, u Baču se održava šesti put, a u Srbiji sedmi – rekao je ministar Nebojša Bradić najavljujućicentralnu manifestaciju Dana evropske baštine u Baču.

Borislav Šurdić, načelnik sektora za međunarodne odnose, i Slavica Vujović, arhitekta konzervator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je osmislila program u Baču, saopštili su novinarima da Bač ima franjevački samostan iz 12. veka, u kojem se čuva pravoslavna ikona, a da su prilikom njegove rekonstrukcije pronađeni ostaci džamije koja je tu nekada postojala. Tu su, potom, i tvrđava iz 14. vekai pravoslavni manastir Bođani… „Samim tim, Bač je idealno mesto za popularisanje nasleđa”, rekla je Vujovićeva. Pored mogućnosti obilaska ovih zanimljivih istorijskih spomenika, na tvrđavi u Baču biće organizovani programi za mlade, kreativne radionice i takmičenja, predstavljanje treće sveske stripa „Čarobne avanture iz prošlosti”, itd.

I Beograd se pripremio za Dane evropske baštine: u Skupštini grada Beograda juče je Ivana Avžner, sekretar Sekretarijata za kulturu i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, najavila kako će oni izgledati u našem gradu:

– Pripremili smo bogat program a moto dešavanja u prestonici biće „Arome Beograda”. Organizovali smo za građane više od 20 tura, neku vrstu vodiča kroz arhitekturu grada, u kojima će moći da se obiđu Dorćol, Vračar, Zemun, Beogradska tvrđava, a posetioci će videti nedavno otkrivene bunkere za protivavionsku odbranu koji su pored „Pobednika” nastali, kako se smatra, posle Drugog svetskog rata.

Dani će, u našoj prestonici, svečano biti otvoreni 12. septembra koncertom Ognjena Popovića sa gudačkim kvartetom „Balkanska kamernaakademija” u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu, aplanirano je i da čuvena beogradska zdanja otvore svoja vrata za građanstvo. Među njima su i Skupština grada Beograda, Dvorski kompleks, Kolarčeva i Vukova zadužbina, KućaVeljković, DomJevrema Grujića, Narodna banka Srbije.Planirano je i stručno vođenje kroz poznate muzeje Tome Rosandića, Paje Jovanovića, Jovana Cvijića, Muzej Banjičkog logora, Konak kneginje Ljubice, Spomen-kuće Ive Andrića. Za decu će biti organizovane radionice u Vojnom i u muzeju Tome Rosandića. Planirani su i celodnevni izleti i obilasci kulturnoistorijske baštine Sopota, Obrenovca, Lazarevca. Biće organizovane izložbe„Novac sa Beogradske tvrđave”, izložba grafika Nenada Nikolića inspirisanih Beogradom, potom „Singidunum-Singidon”, multimedijalna izložba autora Novice Babovića… Kako je najavila Olivera Lazović, direktor TOB-a, zainteresovani građani se mogu javiti na telefon 322-6856, ako žele da učestvuju u nekim programima. Milan Lučić, direktor Doma omladine, pored bogatog muzičkog programa najavio je i brojne tribine.

B. L.

11. September 2008.

Ključ praistorije na „Bubnju”

Politika
Praistorijski lokalitet „Bubanj” spada u tri najvažnija u Evropi iz tog doba. – Izgradnjom pruge i autoputa od celog lokaliteta ostao je samo neznatni deo
Na praistorijskom lokalitetu „Bubanj”, u ataru Novog sela, zapadno od Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, započeta su temeljna arheološka istraživanja čiji je cilj rasvetljavanje najstarije prošlosti na ovim prostorima. Lokalitet, prema rečima prof. dr Milorada Stojića, spada u tri najvažnija lokaliteta u Evropi, a druga dva se nalaze u Rumuniji i Makedoniji. Zato Stojić i njegove kolege ocenjuju da je „Bubanj” ključ praistorije.

Najstariji pronađeni ostaci su iz šestog milenijuma pre Hrista i pripadaju starčevačkoj kulturnoj grupi, a kroz kulturne slojeve na lokalitetu moguće je pratiti ceo praistorijski tok do naše ere. Na samom lokalitetu uočljivo je stanište (zemunica) iz starčevačkog perioda koje je moguće razgledati. U ataru Novog sela živelo je 17 kulturnih zajednica, ukazali su stručnjaci predstavljajući lokalitet niškom rukovodstvu i novinarima.

Praistorijski lokalitet „Bubanj” podeljen je u tri celine: „Bubanj 3”, „Bubanj 2” i „Bubanj 1”. Obrađen je sloj „Bubanj 3” i zašlo se u kulturni sloj „Bubanj 2”, s tim što je pre toga pretražen recedentni sloj u kojem su pronađena četiri groba, najverovatnije iz perioda srednjeg veka. Ministarstvo kulture odobrilo je projekat arheoloških istraživanja i u narednoj godini kada će se dospeti i do sloja „Bubanj 1”.

„Bubanj”, sa otkrivenim eksponatima od okresanog kamena, koštanih alata, oruđa od zemlje, posuđa od keramike, predstavlja svojevrsni vremeplov kroz praistoriju, od kamenog, preko mlađeg kamenog doba do metalnog doba.

Analizu materijala na lokalitetu, uz pomoć Ministarstva nauke, preuzeće beogradski Institut za fiziku kako bi se svaki eksponat stavio u precizan hronološki kontekst i dobio uverljiv redosled života na ovim prostorima, rekao je dr Aleksandar Bulatović iz Arheološkog instituta u Beogradu koji rukovodi iskopavanjima.

Pretražujemo sloj po sloj, svaki je dubine od četiri santimetra, a celokupni iskopani materijal se prosejava, navodi Bulatović.

Na bubanjskom lokalitetu prva istraživanja obavljena su 1934. godine, da bi 1954. godine iskopavanja nastavioakademik Milutin Garašanin. Tada je otkriveno praistorijsko naselje iz druge polovine trećeg milenijuma. Naselje se sastojalo od kuća četvrtaste osnove sa zidovima od gusto zbijenog kolja, poda od nabijene pečene zemlje i od dvoslivnog krova. Ono što je tada otkriveno, treba da bude sistematizovano, a za mnoge eksponate nedostaje dokumentacija. Stručnjaci nemaju dilemu da je na ovim prostorima vođen intenzivan život i da su stanovnici održavali kontakte i dopirali do najširih prostora jugoistoka Evrope.

Od celokupnog lokaliteta danas je ostalo stotinak kvadratnih metara ili tek nešto manje od četiri odsto. Ostatak lokaliteta je uništen izgradnjom pruge, a zatim i zaobilaznice autoputa 1981.godine. Zemlja je tada odvezena, a da nije pretražena. Lokalitet „Bubanj” stavljen je pod zaštitu države 1954. godine.

Inicijalna sredstva za istraživanja na lokalitetu izdvojio je grad Niš. Projekat realizuju niški Narodni muzej i Arheološki institut iz Beograda. Pridružiće im se Institut za fiziku, a ako bude bilo potrebe uključiće se i Institut iz Kembridža.

Direktor Narodnog muzeja u Nišu Tatjana Trajković i stručnjaci Arheološkog instituta podsetili su da u okolini Niša postoji još jedan lokalitet iz praistorijskog doba – Velika humska čuka gde bi mogao da iznikne arheološki park. Sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem dogovoren je obilazak i tog lokaliteta. Kako značaj dva praistorijska arheološka lokaliteta za nauku prevazilazi značaj prostora Srbije, radiće se na uspostavljanju veza sa moćnijim fondacijama u Evropi.

D. Janković

9. September 2008.

Granice jave i sna

Blic
Čudesni svet fantastičnog realizma u Beču
Grupa mladih austrijskih umetnika okupila se neposredno posle Drugog svetskog rata i formirala bečku školu fantastičnog realizma, koja će ubrzo postati jedan od najuspešnijih izvoznih brendova Austrije. Skoro pola veka od njihove prve muzejske prezentacije u bečkom dvorcu Belvedere, na istom mestu upriličena je retrospektiva pokreta, na kojoj su izloženi radovi njegovih šest vodećih slikara, ali i slike svih onih koji su im bili inspiracija.

Na izložbi koja traje do 14. septembra, može se videti 170 dela, među kojima su najbolja ostvarenja slikara te škole, poput Arika Brauera, Ernsta Fuksa, Rudolfa Hauznera, Volfganga Hutera, ali i Hjeronimusa Boša, Đuzepa Arčimbolda, Petera Paula Rubensa ili Salvadora Dalija, Maksa Ernsta, Đorđa de Kirika, svih koji su voleli da istražuju granice ljudskih snova, rajskih i košmarnih.
Radovi su grupisani po tematskim blokovima nazvanim „Eros i tanatos“, „Sveto i mistično“ ili „Priroda i pejzaž“ i prikazuju motive posebno interesantne za rane fantaste. Na slikama su isprepletani motivi iz mitologije i sveta mašte, verski i ezoterični simboli sa elementima psihoanalize, uz snažan oslonac na realizam, jasnoću i detalje.
Izložba počinje nizom poređenja koja pokazuju tesne odnose škole sa izvesnim periodima istorije. Na primer, kasna renesansa fascinirala je mlade slikare zbog toga što se često bavila bizarnim temama. Tako je cvetna slika Hutera izložena do Arčimbolda, dok je čuvena Rubensova „Glava Meduze“ inspirisala veliku Fuksovu mitološku sliku.
Koreni fantastičnog realizma kao specifično bečkog fenomena sežu u dvadesete godine prošlog veka. Učenici profesora Alberta Parisa Gitersloa iz Bečke akademije lepih umetnosti osnovali su Art klub, objedinjeni nedogmatskim gledanjem na umetnost. Nazivu škole „fantastični realizam“ kumovao je kritičar umetnosti Johan Mušik, čije su publikacije doprinele njenom pobedničkom izlasku na svetsku scenu. Iako je u početku povezivan s nadrealizmom, razlika između te dve škole je očita. Ortodoksni nadrealisti poput Andrea Bretona zahtevali su da se slika ni na koji način ne kontroliše razumom, dok je većina fantastičnih realista stvarala veštački prostor fantazije koji je zatim tumačila intelektom.
Izložba u Belevederu je organizovana povodom predstojećeg 80. rođendana četvorice glavnih eksponenata škole koji su još živi – Fuksa, Hutera, Antona Lemdena i Brauera.

Ernst Fuks za dlaku izbegao logor
Ernst Fuks, jedan od osnivača fantastičnog realizma, potiče iz porodice ortodoksnih Jevreja, ali mu je majka (Leopoldina) bila hrišćanka. Kada su nacisti okupirali Austriju u martu 1938, Fuksov otac (Maksimilijan) emigrirao je u Šangaj, dok je Ernst s majkom ostao u Beču. Prema nacističkom zakonu, majka nije imala pravo da podiže sina mešovitog rasnog porekla i Ernsta deportuju u tranzitni logor za takvu decu. Da bi ga spasla, majka se razvodi od oca, a njega pokrštava. Danas živi na jugu Francuske.
Autor: T. Trikić

9. September 2008.

Na putu velikih otkrića

Politika
Sve više se ukazuju konture Aurelijanuma, urbanog naselja oko Gamzigradske carske palate, u kojem je možda rođen i imperator Galerije
Vreme velikih otkrića na gamzigradskoj Romulijani očigledno nije prošlo. Upravo to u ovogodišnjoj kampanji dokazuju arheolozi Srbije i Nemačke, u zajedničkom istraživačkom projektu. Izvan zidova palate već se naziru obrisi do sada nepoznatog urbanog naselja, a stručnjaci slute da bi to mogao biti municipijum Aurelijanum ili Aurelijanov grad. Neki izvori tvrde da se to naselje nalazilo negde u okolini Kostolca, ali gamzigradskizidovi zagonetnog naselja navode na pretpostavku da se ono upravo ovde otkopava.

Ako se pretpostavka dokaže, to bi moglo istovremeno da znači da nisu tačne ni tvrdnje da je rimski car Galerije (293–311), graditelj velelepne Romulijane, rođen u nekom malom selu u dalekoj istočnoj rimskoj provinciji i da je u mladosti bio govedar, kako je tvrdio hroničar Laktancije, već da je rođen upravo u naselju pored palate koje je sagradio Aurelijan (270–275), jedan od 17 rimskih imperatora koji su rođeni na području današnje Srbije.

Ta pretpostavka sve više se čini logičnom arheolozima dr Sofiji Petković i mr Maji Živić. Prva je naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu i već dve godine rukovodi arheološkim istraživanjima na Gamzigradu, dok je Maja Živić saradnica na gamzigradskom projektu iz Narodnog muzeja u Zaječaru. Na tako smelu hipotezu navodi ih činjenica da su nemački stručnjaci iz Arheološkog instituta u Frankfurtu, koji već petu godinu rade na zajedničkom projektu sa našim arheolozima, upravo izvan zidina palate, specijalnom geomagnetskom i geofizičkom prospekcijom „snimili” obrise ukupno 20 velikih građevina od kojih su šest istražili. Nije bez značaja, vele, ni to što su sve istražene građevine nastale pre nego što je Galerije počeo da gradi Romulijanu.

Sve te okolnosti navode na pomisao da su istraživači, naši i nemački, na tragu Aurelijanuma, koji je registrovan u literaturi, a koji do sada nije pronađen tamo gde je tražen. Moglo bi se tako, već sasvim uskoro, kročiti i u rodnu kuću imperatora Galerija, graditelja Romulijane. Bilo bi to izuzetno značajno otkriće slično onom iz 1953. godine kada je ovde otkriven prvi izuzetno vredan mozaik „Venatori”. Ili onom iz 1984. godine kada je otkrivena ploča sa natpisom „Feliks Romulijana” ili onim iz 1989. i 1993. godine, kada su na obližnjem brdu Maguri otkriveni grobovi Galerija i njegove majke Romule.

Vodilo bi to potpunom razjašnjenju još nepoznatog iz životopisa ovog rimskog imperatora.

Arheolog Gerda Zomer fon Bilov, koja predvodi ekipu stručnjaka iz Frankfurta, i Bora Dimitrijević, takođe arheolog, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, smatraju da sve što je otkriveno izvan zidova palate čini se podjednako važnim kao i ono što je otkriveno u palati.

– Mislim da nije tačna priča po kojoj se nazire kraj velikim otkrićima na Gamzigradu i njegovoj okolini – kaže dr Sofija Petković. – Verovatno će biti još značajnih otkrića i drugačijih tumačenja. Iz jednostavnog razloga što su Romulijana i područja oko nje bili atraktivni za naseljavanje u dužem vremenskom periodu, još od praistorije.

Palata je građena poslednjih godina 3. i prvih godina 4. veka, ali su ovde u njoj uočljivi i horizonti iz 1. veka. A što se tiče urbanog naselja izvan zidina palate, o kome se do pre nekoliko godina nije znalo gotovo ništa, izvesno je da je ono bilo u tesnoj vezi sa eksploatacijom okolnih rudnika. Poznato je da je car Aurelijan 272. godine napustio Dakiju, gde je u velikim količinama eksploatisano zlato. Ubrzo su počeli da rade i rudnici u severoistočnoj Srbiji – u Rudnoj Glavi, Boru, Argentarisu (današnjoj Rgotini).Na toj zlatnoj rudnoj žici niklo je, najverovatnije, i naselje koje se sada istražuje i koje je okruživalo palatu. Očigledno je, kažu istraživači, da je Galerije izabrao najbolji položaj u tom naselju da bi u njemu sagradio svoju carsku palatu.

--------------------------------------------------------------------------
Gamzigradski mozaici u novom ruhu
Zaječar – Primenom najsavremenije tehnologije, po recepturi italijanskih stručnjaka, u Zaječaru će 29. septembra početi rekonstrukcija gamzigradskih mozaika „Dionisa” i „Lavirinta”. Pod pokroviteljstvom italijanske ambasade u Beogradu, rekonstrukcijom ovih mozaika izuzetne vrednosti rukovodiće poznati stručnjak Alesandro Bjanki, a poduhvat su ugovorili italijanski ambasador u Beogradu Alesandro Merola i direktor beogradskog Narodnog muzeja Tatjana Cvjetičanin. U projektu učestvuju italijanski i naši stručnjaci, a predviđeno je da u drugoj fazi rekonstrukcije u Beogradu u obuku budu uključeni i naši studenti.Direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Bora Dimitrijević izjavio je za „Politiku” da će novom metodom konzervacije, korišćenjem specijalnih pohromskih mreža, težina mozaika biti smanjena za četiri do pet puta i da će oni u takvom stanju biti mnogo podesniji i bezbedniji u transport do svetskih izložbenih centara.Uskoro bi trebalo da bude obezbeđen novac i za rekonstrukciju mozaika „Venatori” (lovci) koji je prvi otkriven u Gamzigradu 2. juna 1953. godine i koji je ubrzo, 8. juna 1961. godine, poklonjen Josipu Brozu Titu. U beogradskom muzeju „25. maj” ovaj mozaik boravio je sve do 14. decembra 1995. godine kada je konačno, posle 42 godine, vraćen u Zaječar.
Stojan Todorović

5. September 2008.

Gradili crkvu, otkrili Rimljane

Večernje novosti
Radnici jedne pirotske firme koja radi na rekonstrukciji crkve svetog Germana, u pirotskom selu Blato, tačnije u mestu poznatom kao Maglič, pronašli su neobičan kamen, na čijoj jednoj strani je isklesan konjanik!
Kamen se nalazio u temeljima crkve iz 15. veka, ali se ispostavilo da je ovde donet sa obližnjeg mesta Gravič, što upućuje na zaključak da je ovde svojevremeno bio rimski hram ili svetilište. Mr Predrag Pejić, arheolog pirotskog Muzeja „Ponišavlje“, koji ovdašnja nalazišta proučava tridesetak godina, objašnjava o čemu se zapravo radi.
- Ovo otkriće samo potvrđuje pretpostavku da je tu bila zapadna granica Trakije i Gornje Mezije u prvom i drugom veku naše ere. Takođe dokazuje i da je ovaj kraj u vreme Rimljana imao daleko veći značaj nego što ga ima sada. To znači da je pirotski kraj tada bio u okviru Sereca, današnje Sofije. Reč je o bareljefu rađenom u kamenu, tačnije o predstavi tračkog konjanika-herosa u blagom kasu. Kamen je verovatno krasio pročelje nekog rimskog hrama, a po svom sadržaju, ostvarenje je, u stvari, kultna predstava. Tada se verovalo da je toliko pominjani konjanik svojevrsni posrednik između živih i mrtvih - kaže mr Pejić.
Inače, „heros“ je pronađen u dnu severozapadnog temelja crkve svetog Germana. Istorija ove crkve, čiju rekonstrukciju sa oko 25.000 evra donira jedna žena koja nipošto ne želi da joj se objavi identitet, takođe je zanimljiva.
Prema Pejićevim rečima, ona je podignuta u 15. veku, u vreme turske dominacije na Balkanu. Tračkog konjanika su tadašnji neimari jednostavno pronašli i upotrebili ga kao običan kamen, podesan za zidanje. Crkva je ondašnjem pravoslavnom življu bila hram između 100 i 200 godina.
Zatim je, najverovatnije, srušena, i za nju se nije znalo do prve polovine 20. veka. Tada je jedna žena iz Blata, na osnovu predskazanja - kako je svojevremeno sama rekla, na ovom mestu počela iskopavanja i otkrila temelje. U periodu između dva svetska rata iskopala je nekoliko metara. Posle Drugog svetskog rata je nastavila kopanje, otkrila kompletne temelje i od tada su meštani Blata počeli da razmišljaju o obnovi, koja je, uz pomoć pomenute donatorke, lokalne vlasti i meštana, započela pre dva dana, kada se otkriće i desilo. U blizini crkve i nekadašnjeg rimskog hrama nalazi se jako vrelo, što takođe upućuje na zaključak da je ovde zaista postojao hram.
V. ĆIRIĆ

5. September 2008.

Internacionalni festival uličnih svirača

Građanski list
Pod pokroviteljstvom grada, osmo izdanje Internacionalnog festivala uličnih svirača (Ifus 2008) biće održano od 9. do 13. septembra u Novom Sadu, najavili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare organizatori iz Centra za kulturnu animaciju. Tokom pet festivalskih dana, na Trgu slobode, uglu ulica Laze Telečkog i Mite Ružića, u Katoličkoj porti, Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, kao i ispred "NS centra" i Gradske biblioteke, u preko sto programa, nastupiće čak tri stotine umetnika – iz Italije, Engleske, Portugala, Argentine, Nemačke, Francuske i, naravno, Srbije.

– Naš festival razvio je sebi svojstven način obraćanja publici, uvek s pažnjom osluškujući njeno raspoloženje. Prisustvo muzičara na ulicama i trgovima grada veoma je važna poruka, ali prava lepota uličnog pozorišta pre svega je publika. Novi Sad je grad koji prihvata promene i zato smo odlučili da našu festivalsku formulu obogatimo novim sadržajima, odlučno zadržavajući ono što je bilo najbolje proteklih godina. Tako, festival se širi na fasade zgrada, u vazduh iznad trgova, na kamione, balkone i druga neočekivana mesta, a velika karnevalska povorka ne kreće se više ulicama, nego bulevarima. Pored koncerata izvrsnih, stranih i domaćih muzičkih grupa, videćemo i velike spektakle na otvorenom prostoru – kaže umetnički direktor festivala Aleksandar Carić.

Veče uoči zvaničnog otvaranja Ifusa nastupiće članovi "Neophodnog pozorišta" iz Italije, koji će izvesti predstavu Klovn, kao i Andrej Maglovski i "Rapsodi trio" iz Novog Sada, koji će muzicirati na starim balkonima u Zmaj Jovinoj ulici. Na dan svečanog otvaranja, 9. septembra, od Varadinskog mosta će u večernjim satima krenuti karnevalska povorka koja će se Bulevarom Mihajla Pupina kretati do Trga slobode. U karnevalskoj povorci, koju će režirati poznati argentinski reditelj Klaudio Hofman, u tandemu s Rencom Barsotijem, muzičke grupe sviraće na kamionima, kaskaderi će izvoditi svoje tačke, sviraće Dragoljub Đuričić i bubnjari, nastupiće dečje plesne grupe, skejteri i mnogi drugi.

Najveća atrakcija ovogodišnjeg izdanja festivala biće svakako gostovanje argentinske grupe "Voala", koja izvodi predstavu plesa u vazduhu, a takođe i grupa uličnih umetnika koja dolazi iz francuskog grada Tuluze i koja će se novosadskoj publici predstaviti urnebesnom komedijom čija se radnja odvija na "pozornici" koju čine jedna fasada zgrade i trotoar. Kao i svake godine, značajno mesto u okviru Ifusa imaju i domaći muzičari, kako oni nadaleko poznati i afirmisani tako i sastavi koji tek započinju svoje karijere. Najmlađi učesnik muzičkog programskog segmenta biće četvorogodišnji Đurađ Đuričić iz Kraljeva, koji, uveravaju nas organizatori, "lupa u bubnjeve da se sve trese".

Među već etabliranim muzičkim grupama koje će videti i čuti festivalska publika nalaze se "Tanja Jovićević & Rich Bitch", "Šinobusi", "Zbogom, Brus Li" iz naše zemlje, "Cosmic Sausages" iz Engleske i "Oquestrada" iz Portugala, a nesumnjivo je da će publici biti zanimljivi i nastupi Narodnog orkestra "Svirala", kvarteta frulaša iz Beograda, novosadskog kvarteta koji predvodi Bora Višnjički, "Meškarki" iz Aradca (orkestra koji čine vremešne žene koje sviraju na malim dvoglasnim harmonikama)... Učesnici Ifusa 2008. biće i mnogi drugi muzičari, glumci, plesači, klovnovi, ekvilibristi i žongleri, koji će i ove godine centar Novog Sada pretvoriti u pozornicu dobre zabave!
Novinar: S. Č

2. September 2008.

Nema spomen- ploče za Milevu Marić-Ajnštajn

Blic
Grob naše velike naučnice u Cirihu i dalje je bez obeležja
Grob Mileve Marić-Ajnštajn na ciriškom groblju „Nordhajm“ i dalje je neobeležen. Petar Stojanović, član Teslinog memorijalnog udruženja u Švajcarskoj, (čije je sedište u Njujorku) zadužen za Istočnu Evropu, za „Blic“ kaže da je početkom prošlog meseca održan pomen povodom 60. godišnjice Milevine smrti (umrla je 4. 8. 1948) kome su prisustvovali poštovaoci njenog dela, predstavnici crkve, ljudi iz dijaspore. Stojanović dodaje da, uprkos dogovorima i obećanjima države Srbije, spomen-ploča nije postavljena, a ni potomci nisu zainteresovani da to urade.

Petar Stojanović (rođen u Austriji, živi i radi u Švajcarskoj) napominje da ni on lično, uprkos poštovanju Milevinog dela i činjenici da je 2004. pronašao gde se nalaze njeni zemni ostaci, a ni društvo „Tesla Society Scheweiz“ nisu ovlašćeni da postavljaju spomen-ploču „jer nismo ni država Srbija, a ni Milevina familija“.
Prisetimo se („Blic“ je o tome pisao u maju 2007), gospodin Stojanović je ukazivao na nemarnost države prema velikoj naučnici, podsećao da je (iz tadašnje perspektive) krajnje vreme da se kako dolikuje obeleži njena 60. godišnjica smrti.
„Ministarka dijaspore Milica Čubrilo se vrlo angažovala“, kaže Stojanović (proletos je na konferenciji za novinare i najavila da će ploča za godišnjicu biti postavljena, prim. nov.) i dodaje: „Moram da kažem da se uz bivšu ministarku Čubrilo veoma trudila i gospođa Jelena Smiljković, tetka Novaka Đokovića, tadašnji poverenik dijaspore koja živi u Ženevi. Ali, čelnici tog ministarstva su smenjeni promenom vlade i priča opet počinje ispočetka; od starog ministarstva do novog i nazad, pričaj, objašnjavaj... Prolazio sam to već par puta, slao kompletnu dokumentaciju, a od spomen-ploče - ništa. Stvarno ne razumem! U Austriji, gde sam rođen, a i u drugim zemljama menjaju su se i ministri i pomoćnici, ali se poslovi završavaju. Dakle, decembra 2006. grad Cirih je dao sve potrebne papire, dokumenta, dozvole, al’ sa Beogradom, odnosno Srbijom stvari nikako da se reše. Sa gopodinom Gubertom Meinradom, zaduženim za spomenika grada Ciriha, kontaktirao sam početkom avgusta da se dogovorimo precizno oko pozicije za ploču na Nordihemu. Ali trebalo je da dođe neko od državnih zvaničnika radi preciznih dogovora, ploču treba da plati Srbija; i to je sve. Doduše, kad razmišljam zašto to nikako da se uradi, pomislim da to zapravo niko i ne želi i neće, jer uz ploču tu ima i dodatnih poslova i troškova oko organizacije puta, svečanosti...“
Stojanović priča da je svojevremeno, uoči proslave stogodišnjice teorije relativiteta (2005. godina), grupa uglednih svetskih fizičara razgovarala o Ajnštajnu, njegovim dostignućima, zaostavštini. Mnogi su, kaže, govorili da „mu je žena odradila ključni i najveći deo posla“. Zapitkivali su ga, veli, za njegovo srpsko poreklo, napominjući da u njihovim zemljama i mnogo manje zaslužni imaju dostojna obeležja.
Iako, veli, lično nema nikakve koristi od tolikog iscrpljivanja i angažmana oko Milevine spomen-ploče, naprotiv, samo troši svoje vreme i sredstva, i dalje mu je veoma stalo da se ta stvar reši. Kontaktirao je, kaže, i sa njenim potomcima koji nisu naročito zainteresovani za bakinu spomen-ploču. „Od sina Hansa-Alberta Ajnštajna (koji je umro 1973. u Americi) Mileva ima unuka Berharda Ajnštajna, koji danas živi u Bernu i sa kojim sam se sreo aprila 2005. godine. Penzioner je (rođen 10. jula 1930), živi sa suprugom Doris, ima petoro dece. Lepo govori o baki, ali ne smatra da treba posebno da se angažuje oko spomen-ploče. Mlađi Milevin sin, Eduard Ajnštajn bio je bolestan od šizofrenije, umro je 1965. i sahranjen na Hoengerberg groblju u Cirihu. Njegov grob sam našao početkom januara ove godine, takođe je neobeležen. Na njemu je danas trava i poneki cvet.“
Maša Mišić, PR u Ministarstvu dijaspore, na pitanje o nepostavljenoj spomen-ploči na grobu velike naučnice, za „Blic“ kaže: „Kao što znate, promenila se vlast, pa su drugi projekti i poslovi bili u fokusu pažnje.“
Na opasku „Blica“ da li promena resornog ministra znači poništavanje prethodne odluke i, u ovom slučaju, odustajanje od spomen-ploče na Milevinom grobu, Maša Mišić je odgovorila odrečno, dodavši: „Naravno da će se i ovaj saziv ministarstva baviti tim pitanjem i posvetiti mu pažnju.“
Petar Stojanović podseća da je već više puta prolazio kroz istu situaciju i obećanja. Napominje, zatim, da iako priča o spomen-ploči Milevi Marić-Ajnštajn deluje kao „nemoguća misija“, on još uvek ne odustaje. „Često se pitam zar nikom u zemlji iz koje je potekla nije stalo do tako velike i zaslužne naučnice. Zašto? I kako je to moguće?“
Autor: Tatjana Nježić

2. September 2008.

Polovina pripala Srbiji

Večernje novosti
POPIS umetničkih dela koja se nalaze u ambasadama, konzulatima i rezidencijama koje su pripadale bivšoj Jugoslaviji, nedavno je završen. Ekspertska komisija, sastavljena od po jednog predstavnika iz svih bivših republika, zadužena za sukcesiju kulturnih dobara, upravo je završila raspodelu umetničkih dela koja se nalaze u Parizu, Londonu i Vašingtonu. Ako sve bude teklo po planu, ceo posao trebalo bi da bude okončan za dve godine.
U svim diplomatskim predstavništvima po svetu, a ima ih 73, registrovano je oko 2.000 umetničkih dela, od kojih polovina treba da pripadne Srbiji. Najviše slika naših umetnika ima u Parizu - 38, u Pekingu ih je 20, u Meksiku 17, a u Tirani samo dve. Prema prvim procenama, umetnička vrednost slika srpskih autora iznosi 7.647.000 evra, a njihova tržišna vrednost u ovom trenutku je 3.672.000 evra. Najviše je umetničkih slika, a registrovana je i poneka skulptura. Dela su, uglavnom, kupovana pedesetih godina proteklog veka, kada su osnovana jugoslovenska predstavništva, najčešće u ateljeima, direktno od umetnika. Najzastupljeniji sa svojim delima su Petar Lubarda i Stojan Aralica.
- Posle raspada Jugoslavije, ambasade su u prvom trenutku pripale našoj državi, pa je najveći teret na sebe preuzelo naše ministarstvo inostranih poslova - objašnjava ugledni istoričar umetnosti dr Stanislav - Staša Živković, naš predstavnik, ujedno i predsednik komisije eksperata. - Na neki način, naše ministarstvo odgovorno je za sve što se nalazi u tim zgradama.
Naš sagovornik kaže da ekspertska grupa koristi tri principa prilikom raspodele i to: gde je umetnik rođen, gde je živeo i radio i treći, i najvažniji, gde su slike nastale.
- Na primer, Stojan Aralica je rođen u Visu, do 1941. godine je bio zagrebački slikar, a posle toga je došao u Beograd i od tada je beogradski umetnik - objašnjava Živković. - Znači, ako se nađe neka Araličina predratna slika, ona ide u Hrvatsku, a sve ostale su naše. Petar Lubarda i Milo Milunović su intrigantni, ali raspodela njihovih dela je jednostavna. I jedan i drugi su u Crnoj Gori živeli od 1946. do 1948, sve ostalo vreme bili su u Beogradu. Ako se pronađe neka slika nastala u te dve „crnogorske“ godine, neka ide u Crnu Goru, sve ostalo je naše.
Do sada nije bilo problema sa delima koja su pripala Srbiji, ali predstavnici iz Hrvatske i Bosne su se sporili oko dela umetnika Milivoja Uzelca. On je rođen u Bosni, ali je veći deo života proveo u Parizu. Hrvati su ga, kaže Živković, od početka tretirali kao svog, ali je on, kad je umro, testamentom sve ostavio Bosni.
- Malo su se svađali, i na kraju nekako dogovorili - dodaje on.
Poslednji popis je rađen 1991. godine, a kako je naše ministarstvo inostranih poslova ponešto menjalo, ekspertska grupa je dobila zadatak da sagleda sadašnje stanje i raspodeli svakome šta mu pripada. Sakupljanje novog materijala je trajalo četiri godine, jer, prema rečima sagovornika, nisu svi zaposleni u diplomatskim predstavništvima bili revnosni. Trebalo je uraditi fotografije u boji svih slika, kako bi komisija mogla da utvrdi da li se radi o kopiji ili originalu.
- Sledeći sastanak ekspertske grupe biće u Beogradu. Očekujem da ćemo tada završiti deobu dela iz još nekoliko ambasada - zaključuje naš sagovornik.

POVRATAK VREDNOG AKTA
- MEĐU najvrednijim delima je „Ženski akt“ Stevana Aleksića, koji se, nejasnom igrom slučaja, našao u našoj ambasadi u Buenos Ajresu. Aleksić je stvarao krajem 19. i početkom 20. veka. Slika je nastala 1920. godine i njena vrednost je između 150.000 i 200.000 evra. Bila je dosta oštećena, pa je restaurirana. Sledeći korak je da se vrati u Srbiju. To nije lako, pošto je velika, a ne sme da se urola. Jedini način je da neko ode u Buenos Ajres po nju i da je donese u Beograd.
D. MATOVIĆ

29. August 2008.

Svetski spektakl u Viminacijumu

Blic
Koncert operske dive Eme Šaplen na arheološkom lokalitetu
Francuska operska diva Ema Šaplen nastupiće u subotu (30. avgusta, 21 sat) u Mauzoleju Viminacijum, u okviru manifestacije „Rimska noć“, kojom će biti prikupljena sredstva za istraživanje antike na teritoriji Srbije. Poznata pevačica će održati koncert u prostoru antičkog lokaliteta Viminacijum u pratnji Hora i Orkestra Radio-televizije Srbije koje će predvoditi muzičar Ognjen Radivojević, kao i u pratnji našeg mladog pijaniste i kompozitora Aleksandra Simića, u scenskom spektaklu koji će dočarati rimske običaje.

Ema Šaplen rođena je 1974. godine kao Mari Anž Šaplen, u predgrađu Pariza, a karijeru je započela izvođenjem klasične muzike. Vrlo brzo je kreirala sopstveni stil koji je postao kombinacija moderne muzike i alternativne opere. Kao devojčicu više su je zanimali fudbal i veranje po drveću nego klasična muzika. Svojevrsna prekretnica u njenom životu desila se kada je kao četrnaestogodišnjakinja upoznala profesorku pevanja u svojoj školi, koja je kod nje prepoznala vanserijski sopran i uputila je na ozbiljno bavljenje muzikom. Roditelji (policajac i sekretarica) nisu odobravali njene namere da se bavi muzikom, ali Mari Anž je odlučila da im se suprotstavi, pa je krišom maštala kako izvodi Mocartove arije iz „Čarobne frule“. Ipak, njeni muzički počeci malo su neobični za jednu opersku pevačicu: na sceni se prvi put pojavila sa hard-rok grupom „North wind“ („Severni vetar“), koja je doživela veliki uspeh tokom naredne tri godine, a nakon toga vratila se klasičnom pevanju. Sa devetnaest godina Mari Anž se seli u Pariz, gde upisuje Pariski konzervatorijum i menja ime u Ema. Kada je svoju demo kasetu pustila legendarnom pevaču Žan-Patriku Kapdevilu, on je bio očaran njenim glasom i odmah joj je ponudio snimanje albuma. Nakon dugog rada na albumu, tokom kojeg su se preplitali žanrovi (uključujući i grandž!), ploča je na kraju dobila oblik koji joj je doneo veliki uspeh u svetu, lansirajući Emu Šaplen u sam vrh svetske savremene klasične muzike. Album „Carmine Meo“ snimljen je na latinskom i jeziku stare Provanse, sa muzikom inspirisanom italijanskim kompozitorima iz 19. veka (od Donicetija do Belinija) i, uz Emin nesvakidašnji glas, uspeh je bio zagrantovan, pa je ploča prodata u sto hiljada primeraka za manje od tri meseca. Nakon toga, kompozitor Grem Revel je Emu Šaplen angažovao za muziku u filmu „Crvena planeta“, zahvaljujući kojem je postala popularna i u Americi.
U okviru „Rimskih noći“ u Viminacijumu je prošle godine održan program kojim je obeležena internacionalna akcija „Sačuvajmo planetu“, a gosti i predstavnici diplomatskog kora pratili su manifestaciju u rimskim dvokolicama, obučeni u toge.
Prema najavama organizatora, novi programi te manifestacije imaju cilj da okupe što više potencijalnih donatora i investitora koji će svojim prilozima učestvovati u kreiranju novog potencijala Srbije. Idejni tvorac ovog spektakla, arheolog i dojučerašnji pomoćnik ministra kulture Miomir Korać, kaže da će glas Eme Šaplen obasjati ceo Viminacijum.
Inače, pozornica je integrisana u Mauzolej Viminacijum u kojem ima 300 mesta, ali će i publika van zidina moći da uživa u koncertu. Koncert je besplatan, repertoar je iznenađenje, a VIP zvanice će donirati sredstava koja su namenjena daljem sređivanju Viminacijuma i arheološkim istraživanjima na drugim lokalitetima u Srbiji. Zanimljivo je da će VIP gosti biti odeveni u rimske toge, a uz simboličnu donaciju moći će da se dobiju replike antičkih napisa iz Viminacijuma, koje veoma verno oslikavaju ličnost onog ko je postao njihov vlasnik.

Susret koji se pamti
Naš mladi kompozitor i pijanista Aleksandar Simić, koji se u svetu proslavio komponujući muziku za velike manifestacije (proslava 2.000 godina hrišćanstva, 50 godina pobede nad fašizmom...), nastupiće zajedno sa Emom Šaplen, a čuveni sopran izvešće i dve njegove kompozicije. Na pitanje „Blica“ kako je izgledao njegov prvi susret sa Emom Šaplen, Simić odgovara:
- Kada vas upoznaju sa mladom, lepom i uspešnom ženom koja je još i „po zanimanju“ operska primadona, očekujete razmaženu princezu koju menadžer nosi na jastuku, dok obezbeđenje budno motri na zlikovce sa graškom u džepu. Međutim, Ema se ne ponaša kao opuštena primadona. Kada smo se upoznali, bila je velika gužva i ona je prva prišla meni i pitala: „Jesi li ti Aleksandar“, jer smo pre toga bili u komunikaciji samo preko pisama i menadžera, a ja sam odgovorio: „Da, ja sam taj glupi kompozitor“, na šta je ona uzvratila: „Taman. Ja sam ona blesava pevačica... Ema“. I, zaista, to nepretenciozno, a opet beskrajno talentovano stvorenje je zapravo jedan izuzetno sofisticirani umetnik.
Pošto je Ema za Simića rekla da je Debisi živ, komponovao kao on, pitali smo našeg kompozitora gode li mu takve reči. „Naravno da gode. Uzvratio sam kompliment, kritikujući neke njene izvikane ‘koleginice’, što je najbolji način da se dodvoriš jednoj pevačici“.

Prevoz iz Beograda
Na koncert u Viminacijum, organizovan je prevoz u subotu 30. avgusta autobusima koji polaze od „Sava centra“ u 16.30, 17.30 i 18.30, a karte se mogu rezervisati na broj telefona 011 3284 383. Cena povratne karte je 1.200 dinara ili vozom „Romantika“ koji kreće u 16.15 sa levog koloseka železničke stanice u Beogradu.
Autor: Milan Vukelić

29. August 2008.

„MUZEJ U POKRETU” NA TRGU GALERIJA

Izložbama Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i Grad – Hronike urbanog prostora u Galeriji Matice srpske, novosadskoj publici biće predstavljen deo projekta Muzej u pokretu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Svečano otvaranje ovih izložbi održaće se na Trgu galerija, 12. septembra 2008. godine, u 19 časova.


Franc Mesarič, Grill (Enterijer), 1974.

Postavka izložbe Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu, bavi se načinima predstavljanja izraza pokreta u skulpturi, i to kroz dve mogućnosti čitanja skulptorske forme: kroz konvencionalno shvatanje i opisivanje pokreta i kroz recepciju skulpturalne forme uočavanjem nagoveštenog pokreta. U savremenoj orijentaciji prema skulpturi, važno mesto pripada registrovanju energizovanih stanja forme. Stoga je cilj izložbe da ukaže na taj novi aspekt sagledavanja pokreta u skulpturi kroz uočavanje potencije pokreta u stanju latentne, naslućene energizacije forme, čime se otvaraju i nove mogućnosti čitanja skulptorske forme.
Na izložbi će biti prikazano 25 ostvarenja najznačajnijih vajara iz fundusa MSU kao što su Risto Stijović, Sreten Stojanović, Petar Palavičini, Sava Sandić, Olga Jančić, Vojin Bakić, Vladeta Petrić i drugi. Autorka izložbe je mr Rajka Bošković, viši kustos. Izložba će trajati do 5. oktobra 2008. godine.


Veljko Stanojević, Ulica u Parizu, 1921.

Izložba Grad – Hronike urbanog prostora se bavi različitim aspektima prezentacije grada. Predstava grada kao tema izuzetno je zastupljena u jugoslovenskoj umetnosti 20. veka, gde se grad pojavljuje kao jednostavna umetnička inspiracija ili kao estetsko-kritička dimenzija javnog prostora.
Kroz umetnička dela u okviru ove postavke, moguće je pratiti razvoj urbanog prostora, njegovih simboličkih strana, postojanje centra i periferije, odnos među kategorijama urbano–ruralno, gradsko-seosko, kao i koegzistenciju mnogobrojnih različitih kulturnih identiteta.
Cilj izložbe je da, na primerima iz muzejskih zbirki, istraži i prezentuje različite predstave grada sa načinima i organizacionim formacijama kulture življenja u njemu, statusom pojedinca i kolektivnog identiteta.
Na izložbi će biti predstavljeno oko 60 radova iz zbirki Muzeja. Autorke postavke su kustos Mišela Blanuša i viši kustos Žaklina Ratković. Izložba će biti otvorena do 7. oktobra 2008. godine.

Projekat Muzej u pokretu čini osam monografskih i tematskih izložbi sa delima iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, a namenjen je predstavljanju po muzejima i galerijama Srbije tokom 2008. i 2009. godine, u periodu rekonstrukcije zgrade na Ušću. Koordinator projekta je viši kustos Žana Gvozdenović.


STUČNA VOĐENJA KROZ IZLOŽBE

POKRET U SKULPTURI / SKULPTURA U POKRETU
I
GRAD – HRONIKE URBANOG PROSTORA

U četvrtak, 18. septembra 2008. godine u 18 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog održaće se stručno tumačenje izložbe Pokret u skulpturi / Skulptura u pokretu. Publiku će kroz postavku izložbe provesti autorka izložbe, istoričarka umetnosti Rajka Bošković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti iz Beograda.
Ulaz je slobodan.

Stručno tumačenje izložbe Grad – Hronike urbanog prostora u Galeriji Matice srpske biće održano u petak, 19. septembra 2008. godine u 18 časova. O izložbi će govoriti autorka izložbe, istoričarka umetnosti Mišela Blanuša, kustos Muzeja savremene umetnosti iz Beograda.
Ulaz je slobodan.

25. August 2008.

Pronađeno arhivsko blago

RTS
U depou Arhiva Srbije pronađena je arhivska građa decenijama neobrađena i nepoznata istoričarima koja otkriva nove pojedinosti od značaja za proučavanje istorije Srbije 19. i 20. veka, saopštava Arhiv.

Među novootkrivenim dokumentima su pismo vožda Karađorđa Petrovića vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1908. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860, akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra I Karađorđevića na presto Srbije 1903. godine i mnoga druga.

Dokumenti su, kako je navedeno u saopštenju, pronađeni van fondova arhiva u zapečaćenim kartonskim kutijama sa oznakom "razno" i "za škartiranje".

Do uvida u stanje te građe došlo se pregledom depoa koji se obavlja tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.

Imaujući u vidu to otkriće i zabrinjavajuće stanje u kojem je ta, delom oštećena, arhivska građa pronađena, direkcija Arhiva je uputila poziv ministru kulture Nebojši Bradiću koji će sutra posetiti Arhiv Srbije.

Narednih dana, kako je najavljeno, biće održana konferencija za novinare kako bi se javnosti predstavile pojedinosti o pronađenim dokumentima.

25. August 2008.

Grad među njivama

Politika
Arheološko nalazište Viminacijum može da se proširi tek kada se otkupi zemljište od lokalnih seljaka
Ukoliko se zaputite desetak kilometara severno od Požarevca naići ćete na put na kojem se kola jedva mimoilaze. Put, sa kojeg možete videti i lokalnu deponiju, vodi do termoelektrane „Kostolac”. Nekom slučajnom prolazniku, ako takvi ovde uopšte i postoje, učinilo bi se da osim masivnog dimnjaka koji se diže u nebo i njiva koje se prostiru do horizonta ovde ne postoji ništa drugo. Međutim, između polja kukuruza izviruju tri bela šatora, jedan od drugog udaljeni po stotinak metara.

To su, za sada, pronađeni ostaci Viminacijuma, rimskog grada koji se pre više od šesnaest vekova prostirao na površini od 700 hektara. Osnovan je u prvim decenijama prvog veka, u početku kao vojni logor na granici Rimskog carstva i Dakije, a potom i kao civilno naselje. Najpre su se tu doseljavale porodice vojnika, da bi vremenom grad privukao mnoštvo trgovaca, zanatlija i drugih slobodnih ljudi. Početkom drugog veka Rimljani osvajaju Dakiju. Time Viminacijum postaje značajan trgovački centar koji je spajao novopripojenu provinciju sa ostatkom Rimskog carstva. Grad su posetili i mnogi rimski carevi, kao što su Trajan, Hadrijan, Dioklecijan i Konstantin.

– Viminacijum je imao 30.000 stanovnika. To bi, po današnjim merilima, bio milionski grad. Poređenja radi, Pompeja je u to vreme imala tek 10.000 stanovnika. Međutim, Viminacijum nije imao tu sreću da bude zatrpan odjednom, pa nije ni tako očuvan. Njega su 443. razrušili i opljačkali Huni, a zatim je košava vekovima nanosila zemlju, pesak i prašinu na zidine – priča Nemanja Mrđić, jedan od arheologa koji rade na istraživanju ovog lokaliteta.


Mrđić za neočuvanost građevina krivi i odnos Srba prema istorijskom nasleđu. Pošto su ostaci grada dugo vremena bile na površini zemlje, zidine su rasturane kako bi se materijal upotrebio u neke druge svrhe. Čak je i despot Đurađ Branković naložio da se kameni blokovi iz Viminacijuma ugrade u Smederevsku tvrđavu.

Ni danas odnos prema arheološkom blagu nije mnogo bolji. Lokalni seljaci koji su na svojim njivama pronalazili keramiku i nakit sa nalazišta prodavali su ih antikvarima i kolekcionarima. Na pijaci u obližnjem Kostolcu su se, tokom devedesetih, na tezgama mogli naći rimski novčići i delovi kamenog mozaika koji su nekada krasili podove Viminacijuma. Tako se znatna količina arheološkog blaga iz Srbije nalazi u inostranstvu, a ne u našoj zemlji.

Država, takođe, nije bila blagonaklona. Naime, termoelektrana „Kostolac” je podignuta na nekadašnjem prostoru Viminacijuma. Pored toga, tlo je bogato ugljem, te se predlagalo da se nalazište uništi kako bi se ruda mogla eksploatisati. Zakonom iz 2002. godine, Viminacijum je zaštićen, ali je iskopavanje uglja dozvoljeno na lokacijama nekadašnjeg groblja koje se nalazilo na obodima grada. Sve građevine koje su dosad otkrivene, pronađene su na državnom posedu. Niko sa sigurnošću ne može da predvidi šta se sve još nalazi ispod susednih njiva, za koje se čeka da budu otkupljene od seljaka.

Sporadična arheološka iskopavanja na mestu gde se nekada nalazio Viminacijum sprovođena su još sredinom XIX veka. Međutim, ozbiljnija istraživanja počela su tek 1976. godine, da bi 2002. godine, pod rukovodstvom dr Miomira Koraća, arheolozi sistematski počeli da vrše iskopavanja i rekonstrukciju nekadašnje rimske kolonije.

Viminacijum je od pre tri godine otvoren za posetioce. Zainteresovani trenutno mogu videti kapiju vojnog logora, terme i mauzolej koji je i najbolje rekonstruisan. Sva tri lokaliteta su pokrivena belim šatorima kako bi se očuvala od vremenskih nepogoda.


U okviru mauzoleja postoji i podzemni svet gde se posetiocima pokazuju freske kojima su oslikavane unutrašnjosti grobnica. Prikazani su različiti motivi, s obzirom na to da su Rimljani bili pagani koji su vremenom prihvatili hrišćanstvo. Jedna od najpoznatijih fresaka je slika mlade imućne žene, koja je zbog položaja ruku i zamišljenog pogleda nazvana „antičkom Mona Lizom”. Pored slika, u mauzoleju su pronađeni nakit i novčići, ali i staklene posude u koje su žene lile suze dok su oplakivale pokojnike.

Eksponati su trenutno deo postavke Narodnog muzeja u Požarevcu i Beogradu. Uskoro bi, međutim, trebalo da budu vraćeni na nalazište, pošto je u toku izgradnja muzeja Viminacijuma. Osim muzeja, gradi se i naučnoistraživački centar, a u planu su i smeštajni kapaciteti na samom lokalitetu.

Pored toga, tokom sledeće godine bi trebalo da, pored postojeća tri, nikne još jedan šator. Naime, trenutno se rade istraživanja na mestu nekadašnjeg amfiteatra koji će kroz godinu dana biti dostupan i posetiocima. U planu je da prostor bude osposobljen za pozorišne predstave. Time bi Viminacijum dodatno obogatio svoj kulturni program
Senka Korać

--------------------------------------------------------
Na Hadrijanovom tragu
U Viminacijumu je prekjuče održana i promocija romana „Na Hadrijanovom tragu”, u izdanju IP „Filip Višnjić”. Autorka Ivana Hadži Popović spaja naizgled nespojive stvari – priču o prstenu antičkog vladara i ispovesti ljudi na čije je živote uticala Udba.

– Tajna koherentnost povezuje ono što je bilo nekada sa onim što je sada. To može da se nazove erotika prostora. Kada sam, zahvaljujući značajnim iskopavanjima arheologa Miška Koraća, više saznala o Viminacijumu i njegovom velikom značaju za ove prostore u prošlosti, i moj odnos prema sadašnjosti se promenio – rekla je za „Politiku” Ivana Hadži Popović.

------------------------------------------------------------------------
Ema Šaplen u „Rimskoj noći”
Na ovom prostoru se održavaju „Rimske noći”, manifestacija koja ima za cilj popularizaciju arheološkog antičkog nasleđa pronađenog na teritoriji Srbije. Ovogodišnju svečanost krunisaće nastup francuske operske umetnice Eme Šaplen koji će biti održan u mauzoleju Viminacijuma 30. avgusta. Koncert će biti propraćen filmom o rimskim legionarima Srđana Radosavljevića, čije je snimanje nedavno završeno na Velikom Ratnom ostrvu u Beogradu. Ulaz će biti besplatan, ali će posetioci moći da prilože donaciju za nastavak istraživanja Viminacijuma.

21. August 2008.

Otvaranje 43. filmskih susreta na Tvrđavi u Nišu

Blic
Na Tvrđavi u Nišu večeras će biti otvoren 43. festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, koji traje do 27. avgusta.

Festival će otvoriti film „Ljubav i drugi zločini“ Stefana Arsenijevića, a u konkurenciji su i „Četvrti čovek“, „Nije kraj“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Čarston za Ognjenku“ i drugi. Premijerno će biti prikazan i film „Maša“ Siniše Kovačevića.
Na zatvaranju festivala, posle dodela glumačkih nagrada, publika na Letnjoj pozornici moći će da vidi dokumentarni film o Šabanu Bajramoviću, nedavno preminulom kralju ciganske muzike.
Autor: V. T.

21. August 2008.

Evropljani trećeg reda

Večernje novosti
UPRAVO se vratio iz Lokarna, gde je predsedavao žirijem, a već ovih dana režiser Goran Paskaljević putovaće u tiranu i Rim, zbog završnih priprema za snimanje filma “Medeni mesec”. Biće to prva srpsko-albanska koprodukcija, a pridružiće joj se i Italijani, Švajcarci i Nemci. Prva klapa će pasti krajem septembra, a snimanje u tri države biće okončano do kraja godine.
* Kako je došlo do saradnje sa Albancima?
- Na tu ideju došli smo pre dve godine. Tada sam bio na njihovom prvom filmskom festivalu, gde su prikazana tri moja filma, koja su izuzetno primljena. Sreo sam tamo ljude otvorene, bez predrasuda. Na licu mesta pronašli smo zanimljivu priču, koja se evo u ovih godinu i po razvila.
* I sama priča sigurno povezuje dve zemlje?
- Naravno. Nema veze sa Kosovom. To je savremena priča i govori o dva para iz Srbije i Albanije. Oni pokušavaju da nađu sreću u Evropi. Kada stignu tamo vide da ih tretiraju kao građane trećeg reda. Evropa sa svih strana ima pritisak emigranata, počinje polako da se zatvara i zbog toga više skreće udesno. Teško da će, međutim, na taj način sprečiti priliv stanovništva iz nerazvijenih zemalja. Emigranti ne mogu da se zaustave ni puškama ni tenkovima, Evropa to mora da shvati. Jedino rešenje je podizanje standarda u siromašnim zemljama.
* Zagovornik ste približavanja Srbije Evropskoj uniji, a sada se bavite kritikom i tamošnjeg društva?
- Jesam, ali to ne znači da moramo da slušamo sve što nam iz Evrope kažu i da se ponašamo krajnje servilno. Treba da prihvatamo sisteme vrednosti, ali istovremeno neophodno je da odbranimo i svoje interese i dostojanstvo.
* Koliko takav stav može da vam šteti u plasmanu filmova na evropsko tržiste?
- Ne može da mi šteti, naprotiv. Autor pre svega mora da ima kritički stav. Pogledajte šta radi Ken Louč, koji uvek pravi kritičke filmove iz svoje sredine. Ja sam isto to ovde radio. U Srbiji je, naravno, bila drugačija situacija, pa sam često prozivan za izdajnika, ali vreme me nije demantovalo. Nisam pravio dnevnopolitičke filmove, ali sam gledao oko sebe šta se događa i pokušavao da sublimišem u svoj film. Ponekad i da najavim, ono što će nam se dešavati. Kao što je bilo sa “Buretom baruta”, koje je snimljeno dve godina pre bombardovanja Srbije, a setite se da se film završava eksplozijom. I ovaj film govori o nama.
* Zašto mladi ljudi i dalje žele da napuste zemlju?
- S jedne strane još je prisutan nacionalizam, ali mnogi od njih takođe, nemaju šansu da se razviju u Srbiji, pre svega zbog siromaštva. Isto je i u Albaniji. Film govori i o albanskom društvu danas. Ljudi tamo, pre svega mladi, sanjaju da uđu u Evropu, a ne da se spajaju sa Kosovom i prave “veliku Albaniju”. To je moj utisak.
* Kakav ste utisak stekli o albanskoj kinematografiji?
- Tek se razvija. Dosta su snimali za vreme Envera Hodže. Tada je dodeljivan novac za propagadne filmove. Posle pada komunizma, kao i u drugim istočnoevropskim zemljama, nastala je kriza i u kinematografiji. Prestrojavanje društva je stavilo film na sam rub interesovanja političara. Sada se to menja.
* Jedna od tih promena je sigurno i učešće u koprodukcijama?
- Sigurno, što dokazuje i ovaj film, koji će biti sniman u srpsko-albansko-italijanskoj koprodukciji uz učešće Nemačke i Švajcarske. Budžet je milion i četiristo hiljada evra. Sa srpske strane tu je moja producentska kuća “Nova film” I “Beograd film” čiji je vlasnik Nikola Đivanović. Regija Puje, čiji je glavni grad Bari, daju sredstva, kao i filmska komisija iz Rima, jer svi smatraju da je to značajan projekat. Albansko ministarstvo kulture je već obezbedilo novac, a nadam se da će i naše ministarstvo kulture shvati značaj ovog pionirskog poduhvata.
* Kakvom se prijemu filma nadate u Srbiji?
- Od svega je najvažnije da to bude dobar film, jer samo kvalitetom možemo da se nametnemo svetu. U tom smislu, mislim da treba i reorganizovati srpsku kinematografiju.
* A to po vašem mišljenju znači?
- Ne da se daje svakom po malo, burazerski, nego da se zaštiti kvalitet. Moguće je to postići jedino ako se uvede određeni sistem. Spreman sam da u tome učestvujem i predlozima dam svoj doprinos, jer verujem da novi ministar kulture, koji je dokazao menadžerske sposobnosti, shvata da treba dati veći značaj srpskoj kinematografiji. Pre svega zato što su naši režiseri sa svojim ostvarenjima, sve ove godine dostojno predstavljali svoju zemlju, za razliku od neuspešnih političkih projekata.

ZLATNI PEHAR
* Na Festivalu u Lokarnu, dodeljivali ste nagrade, ali ste i vi dobili priznanje?
- Nadam se da sam doprineo da najbolji filmovi pobede. Imam dosta iskustva u tome, od Festivala u Berlinu do Karlovih Vari, gde sam, takođe, bio predsednik žirija. U Lokarnu su mi dodelili nagradu za ličnost festivala “Zlatni pehar pun vina”, koju su pre mene dobili Aki Kaurismaki, Vim Venders, Đan Luiđi Rondi. Iskreno, bio sam više nego iznenađen jer su ove godine gosti u Lokarnu bili i sjajni režiseri kao Amos Gitaji, Nani Moreti i Paolo Sorentino.

MOMA I NASLEDNIK
* Ovo je bez sumnje jedna od najboljih godina u vašoj karijeri?
- Svakako. Godina mi je počela velikom retrospektivom filmova u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, što je verovatno vrh karijere svakog autora. Nastavilo se sa francuskim ordenom i nagradom “Aleksandar Lifka” na Paliću. Osim što ja krećem sa “Medenim mesecom”, radujem se što moj sin Vladimir snima prvi dugometražni igrani film. Dajem mu moralnu podršku, a naravno pomoći ću mu i finansijski. Ne želim da se profesionalno mešam, a i nema potrebe. Sudeći po scenariju i snimljenim materijalima koje sam ja imao prilike da vidim, tek ću imati razloga da budem ponosan na njega.

BOŽOVIĆ - ĐANINI
* Ekipa filma “Medeni mesec” okupljena je iz tri države...
- Glavnu ulogu igraće Petar Božović, tu su i Nebojša Milovanović i debitantkinja Jelena Trkulja. Specijalni gost sa naše strane je Lazar Ristovski, a iz Italije Đankarlo Đanini. Albansku ekipu predstavljaće mladi, ali i potvrđeni glumci. Tu su i moji stari saradnici Milan Spasić, direktor fotografije, Zoran Andrić, pomoćnik režije...
Biljana NIKOVIĆ

17. August 2008.

Od “Bese“ do “Srpskog filma“

Večernje novosti
SRPSKA kinematografija uskoro će biti bogatija za još pet ostvarenja. Filmski doajen Srđan - Điđa Karanović u julu je počeo snimanje „Bese“, a njegov mladi kolega Vladimir Paskaljević snimio je prošle nedelje prve kadrove priče „Đavolja varoš“. Znak za prvu klapu, uskoro će dati i Srđan Spasojević, koji najavljuje erotski triler „ Srpski film“, a krajem meseca će i Miroslav Momčilović početi rad na ostvarenju „Čekaj me sigurno, neću doći“. Spisak novih ostvarenja zaokružiće u septembru proslavljeni režiser Goran Paskaljević, koji se sprema za prvu srpsko-albansku koprodukciju „Medeni mesec“.
Karanović je posle filma „Sjaj u očima“, koji je snimio pre četiri godine, odlučio da ekranizuje svoju dramu „Besa“. Priča se dešava pred Prvi svetski rat na jugu Srbije, a glavni junaci su učitelj Filip i njegova žena Lea. Tek što su našli novi dom, Filipu dolazi poziv za mobilizaciju. Albanac Azem daje mu besu, da će mu čuvati ženu. A da li i kako će održati reč, Karanović opisuje i preko sudara muslimanske i hrišćanske kulture. Glavne uloge u „Besi“ igraju Nebojša Dugalić, Iva Krajnc i Predrag-Miki Manojlović.
„Crnohumornu fikciju“ kako je definisao svoj prvi igrani film Vladimir Paskaljević, bazirao je na istinitim pričama iz svakodnevnog života taksista, prostitutki, tajkuna, gubitnika, tinejdžera, koje će u „Đavoljoj varoši“ tumačiti Lazar i Danica Ristovski, Slavko Štimac, Goran Jevtić, Mira Banjac, Vlasta Velisavljević, Nebojša Milovanović... Prvi dugometražni igrani film, počinje 19. avgusta da snima i Srđan Spasojević, a naslovio ga je jednostavno „Srpski film“. Priča Aleksandra Radivojevića, međutim, barem u najavi neće biti ni po temi ni po žanru uobičajena za domaću kinematografiju. Reč je erotskom trileru u kome je glavni junak bivši pornostar, kojeg igra Srđan -Žika Todorović, čiji su filmski partneri Katarina Žutić, Sergej Trifunović i Jelena Gavrilović. Drugu režiju Miroslav Momčilović potpisuje za film „Čekaj me, sigurno neću doći“, u kome je kao i u prethodnom ostvarenju angažovao Branislava Trifunovića, kao i Mirjanu Karanovića, Slavka Štimca, Nikolu Koju. Film će osim na Novom Beogradu snimati i u najmodernijoj srpskoj opštini - Inđiji.

MEDENI
GORAN Paskaljević je u prvom delu godine predstavio retrospektivu svojih filmova u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, zatim je dobio francuski Orden reda umetnosti i književnosti i nagradu za životno delo „Aleksandar Lifka“, a istovremeno je pripremao i film, koji uskoro počinje da snima. „Medeni mesec“ je srpsko-albansko italijanska koprodukcija, a glavne uloge Paskaljević je poverio Petru Božoviću, Nebojši Milovanoviću, pored koga će igrati albanski i italijanski glumci, sa Đankarlom Đaninijem kao specijalnim gostom.

GOLOTINJA
U EROTSKOM horor trileru, pod radnim nazivom „Srpski film“ jednu od glavnih uloga tumači Katarina Žutić. - Igram pornoglumicu Lejlu, a biće svega i svačega. U skladu sa ulogom, biće mnogo golotinje - izjavila je glumica, koja se već obnažila u filmu „Vizantijsko plavo“, ali i u domaćem „Plejboju“. - Erotske scene iz prethodnog filma nisu ništa u poređenju sa ovim. Film je pun „sumnjivih, ludih i moćnih“ likova u okrutnim i čudnim situacijama. Obilovaće scenama seksa i nasilja.

17. August 2008.

Slike jasne kao san

Politika
Najugledniji likovni kritičari Kosu Bokšan svrstavaju u sam vrh srpskog slikarstva Kosa Bokšan: „Arhipelag”
ZAPIS
Ovih dana je zatvorena izložba slika Kose Bokšan „Mediteran i Panonija”, održana u Galeriji „Atrijum”, Biblioteke grada Beograda. U višestruko neprijatnom „vrućem vremenu” izložba je privukla lepu pažnju ljubitelja slikarstva, ali ne i šire interesovanje koje je objektivno zasluživala.

Izložba je bila izuzetan događaj u kulturi Srbije; došla je u dobar čas, da nam pokaže kako u galimatijasu ispod prosečnosti, kreativne insuficijencije čak i establišmentne opresije, bitišu umetnici odani istorijskim stvaralačkim vrednostima. Sem toga što je na dobar način rehabilitovala sliku, ona nam je ostavila i nekoliko drugih poruka koje bacaju neugodnu senku na zvaničnu kulturnu politiku Srbije.

Izložba Kose Bokšan nije vraćanje, ni revizija, ni apologija klasičnim stilovima – njeno slikarstvo je u decenijskom tragalaštvu za sopstvenim likovnim izrazom i iznalaženjem novog kreativnog senzibiliteta, ne kroz extra, već intra prostore svojih tema. Na njenim slikama vidite, ali i osećate mirise, isparenja soli, titraje vazduha, žetelački pir, sečice ravnice, magiju noći. Dakle, vidite sve što se ne vidi u snažnim kompozicijama koje bukte bojama i nezaustavljivo pale emocijama.

Analizirajte neku sliku: ne vidite kopno ali osećate arhipelag, ne vidite oluju ali vidite galaksije talasa, ne vidite ljude, ali osećate njihovu ustuknutost pred čudima i snagom prirode. Slike na granici apstrakcije, realnije od svake fotografije; Kosine vode neodoljivo podsećaju na „Nimfe” Kloda Monea – čitav zid u pariskom Muzeju Oranžeri je apoteoza vodi. Kod Monea romantično tihoj, sa plivajućim lokvanjima, kod Kose uzburkanoj i silovitoj sa obrisima tek nagoveštenog ostrvlja mastodonata. Prva izražena jezikom impresionizma, druga naznakama apstraktnog ekspresionizma. I taj luk, od „Nimfi” do „Arhipelaga”, put je do novog slikarskog izraza, u međuvremenu dostignutog mukotrpnim traganjem do novih umetničkih visina. Stvaralačkim grčom i talentom, a ne efemerijama kvazimoderniteta.

Ceo ovaj zapis ne bi imao pravi smisao ako ne bi podržao ocene najuglednijih likovnih kritičara koji Kosu Bokšan svrstavaju u sam vrh srpskog slikarstva. Put do tog vrha traje od studentskih dana 1944. godine, pobunjeničke „Zadarske grupe” i sudbinskog bega u Pariz 1952. godine, gde Kosa Bokšan i danas živi i radi sa suprugom, drugim velikanom srpske umetnosti, Petrom Omčikusom. Radno u Parizu, duhom u Srbiji, ostala je strasno vezana za svoju zemlju. Izlagala je na 120 izložbi po galerijama svetskih metropola, na centralnom zidu Grad Palaisa u Parizu, ali najfrekventnije po izložbenim salama bivše Jugoslavije i brojnim gradovima Srbije. Često i sa Petrom. Njih dvoje, sijamski neraskidivo vezani za Petrovu Velu Luku i Kosinu Panoniju, nisu propuštali nijednu godinu, čak ni one sankcijske, da ne donesu neku svoju izložbu iz Pariza. Nema malo većeg grada u kome nisu gostovali.

U katalogu izložbe „L’ Age d’ Homme” Peter Handke, citirajući Sezana „Treba se požuriti pre nego što sve nestane”, piše da to zapravo Kosa i čini „hita, neprestano hita stvarajući slike jasne kao san”. Uvek budna, jer kako bi mogla toliko hitati i premrežiti srpsko slikarstvo tolikim izložbama i slikama – zadužila je srpsku kulturu dragocenim umetničkim opusom.

Mihajlo Mitrović

14. August 2008.

Vrednosti tradicije

Danas
Službeni glasnik obeležio 195 godina postojanja
Službeni glasnik, jedini pravi sledbenik Novina Serbskih, koji je vekovima bio uz srpsku i jugoslovensku državu u svim njenim usponima i padovima, juče je svečano u Skupštini grada obeležio 195 godina postojanja. "Srbija bi mogla da postigne sjajne rezultate ukoliko bi svaka institucija preuzela na sebe i više od onoga što je njena osnovna namena. Očekujem da ćemo u godinama koje dolaze skratiti uobičajeno vreme koje je ostavljeno svakom narodu za dovršetak velikih nacionalnih poslova, kao što su izrada nacionalnog rečnika i leksikografskih izdanja", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju svečane akademije. On je istakao da su Glasnik, Matica Srpska i SANU, samo neke od institucija od kojih zavisi koliko ćemo u budućnosti postići.
"Nacionalni rečnik još uvek nije dovršen, nisu obnovljena mnoga leksikografska izdanja i nedostaje čitav niz takvih izdanja iz domena nacionalne kulture i jezika", napomenuo je Tadić, i dodao da veruje da će "ljudi koji danas vode Glasnik, poštujući njegovu tradiciju, stvarati novu istoriju te institucije, vodeći računa i o novim poduhvatima koji još nisu dovršeni".
Istoričar Slobodan Marković podsetio je sve prisutne na to da je prvi broj tadašnjih Novina serbskih izašao avgusta 1813. Prvi broj je imao četiri strane, a u njemu su bile najnovije vesti iz Berlina, Švedske, Šlezije, Francuske, Engleske, Srbije i Rusije. Direktor i glavni i odgovorni urednik Službenog glasnika, Slobodan Gavrilović, ocenio je da se 195. rođendan proslavlja u veoma važnom trenutku u kom Srbija "odlučno kreće ka procesu evropskih integracija".
"Sudbina ovih novina pratila je sudbinu svake Vlade", istakao je Gavrilović, najavivši da bi uskoro trebalo da zaživi i projekat digitalizacije Glasnika koji bi pomogao mladim naraštajima da se upoznaju sa "kulturnim i istorijskim vrednostima naše tradicije". Direktor Glasnika je potom uručio i zahvalnice svima onima sa kojima su poslednjih godina uspešno sarađivali. Osim medijskih kuća Politike, NIN-a, Vremena, kompanije Novosti, zahvalnicu Službenog glasnika dobilo je i preduzeće DANGRAF, u čijem se sastavu nalazi i naš list.
Lj. Bukvić

14. August 2008.

"Dragulj Medine" - premijerno u Beogradu

Mondo
Beogradu je pripala neočekivana čast da bude prvi grad na svetu u čijim se knjižarama pojavio roman Amerikanke Šeri Džons "Dragulj Medine", u izdanju " Beobuka", jer je američki izdavač, čuveni "Rendom hauz", privremeno odložio njegovo lansiranje zakazano za 12. avgust, bojeći se da ne "podstakne nasilje".

Kako je objavila agencija Rojters, glavni lik tog debitantskog romana je Ajša, sedma žena Proroka Muhameda, i zato je "Rendom hauz" bio upozoren da bi " i samo objavljivanje knjige, u kojoj je Prorok romaneskni junak, moglo biti uvredljivo za neke pripadnike muslimanske zajednice, a moglo bi podstaći njen mali radikalni segment na nasilje".

Zamenik glavnog urednika Rendom hauza Tomas Peri je tim povodom izjavio Rojtersu da "je za sada odlučeno, posle dugog razmišljanja, da se odloži objavljivanje knjige zbog bezbednosti autorke, zaposlenih u Rendom hauzu, knjižara i svih koji bi bili angažovani u dustribuciji i prodaji romana".

Na odluku izdavača burno je reagovala Džonsova (46), koja je profesionalni novinar već 28 godina i dugo se bavi izučavanjem istorije islamske civilizacije, jer je očekivala da će od 12. avgusta krenuti na promotivnu turneju koja je trebalo da obuhvati 80 gradova.

"Bila sam šokirana kada sam saznala da je lansiranje knjige odloženo na neodređeno vreme", rekla je autorka i dodala da je "namerno pisala sa velikim uvažavanjem prema islamu i Muhamedu", verujući da će knjiga doprineti građenju mostova među religijama.

Roman prati Ajšin život od njene veridbe sa Muhamedom, kada je imala šest godina, sve do Prorokove smrti. Džons nije bila na Bliskom istoku i knjigu "Dragulj Medine" pisala je kao veliku ljubavnu priču, jer je Ajša bila omiljena žena Muhameda, koji je umro u njenom naručju.

Džons je upravo završila nastavak priče u kojoj prati Ajšin život kao udovice.

"Rendom hauz" je saopštio da spisateljica ima pravo da proda autorska prava za tu knjigu nekom drugom izdavaču u Americi.

Odluka izdavača da se knjiga ne pojavi u SAD izazvala je odmah polemiku u akademskim krugovima